{"id":4661,"date":"2024-03-23T01:00:56","date_gmt":"2024-03-23T00:00:56","guid":{"rendered":"https:\/\/talasidunava.rs\/?p=4661"},"modified":"2024-03-23T01:00:58","modified_gmt":"2024-03-23T00:00:58","slug":"smederevska-tvrdjava-tragovima-graditelja-i-osvajaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/talasidunava.rs\/?p=4661","title":{"rendered":"Smederevska tvr\u0111ava – tragovima graditelja i osvaja\u010da"},"content":{"rendered":"

Jedinstvenu po svojoj arhitekturi, Smederevsku tvr\u0111avu, podigao je despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 u drugoj \u010detvrtini 15. veka. Ravni\u010darska tvr\u0111ava nastala je na u\u0161\u0107u reke Jezave u Dunav, a sama izgradnja obavijena je velom predanja i legende. Ovo je jedna od najve\u0107ih evropskih tvr\u0111ava, sagra\u0111ena po uzoru na vizantijska utvr\u0111enja. Tvr\u0111avu trouglaste osnove \u010dine Veliki i Mali grad, a bedemi ove mo\u0107ne gra\u0111evine, svoju snagu su pokazali prilikom odupiranja turskim napadima. Turci su Smederevo napadali \u010dak tri puta za mawe od dve decenije, da bi napokon grad pao pod tursku vlast 1459.godine, \u0161to je ujedno zna\u010dilo i slom srpske Despotovine.<\/p>\n

Prvobitno, Smederevska tvr\u0111ava bila je planirana kao utvr\u0111enje namenjeno za \u017eivot despota i njegove porodice. Sme\u0161tena je uz ugarsku granicu, sa svesnim ciljem da ukoliko despot bude \u017eivotno ugro\u017een prilikom osmanlijskih napada, mo\u017ee da se evakui\u0161e u susednu dr\u017eavu. Radovi su otpo\u010deli 1428. godine pod nadzorom Tome Kantakuzina. Ipak, dana\u0161we obrise smederevsko utvr\u0111ewe dobija tek 1480. godine nakon mnogobrojnih izmena. Prema istra\u017eivawima i mi\u0161ljenju dr Leontija Pavlovi\u0107a u zgradnji smederevske tvr\u0111ave razlikuje se nekoliko faza.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Prva faza gradnje obuhvata podizanje Malog grada sa unutra\u0161njim zgradama, mahom drvene konstrukcije. On je bio opasan niskom bedemom i vodenim \u0161ancem odnosno rekama, a posedovao je tri kapije, jednu prema naselju i dve prema Dunavu. Posle podizanja Malog grada, postalo je jasno da on nije dovoljan i odmah se pristupilo njegovom pro\u0161irenju dodavanjem dugih bedema koji bi formirali Veliki grad. O tome da se prvobitno planiralo samo podizanje Malog grada svedo\u010de otvori za topove u njemu koji su danas usmereni u bedeme, koji su podignuti kasnije. Nije mogu\u0107e sa sigurno\u0161\u0107u odrediti dokle je i u kolikoj meri bio podignut Veliki grad 1439. godine kada su Osmanlije opsele Smederevo, ali je izvesno da je on bio u zavr\u0161noj fazi, jer je opsadiocima izgledao kao svetsko \u010dudo. Iako su se susreli sa Carigradskim bedemima koji su poslu\u017eili kao neka vrsta inspiracije za smederevske. Tako da je ona najverovatnije bila manje vi\u0161e u potpunosti zavr\u0161ena, ali je pitanje bilo da li su sve kule na varo\u0161kom i jezavskom bedemu bile skroz zavr\u0161ene. Tokom ovog perioda su izvr\u0161ene i prepravke na vrhovima nekih kula koje su zasvo\u0111ene da bi na njima mogli biti postavljeni topovi kojima je dejstvovano po neprijatelju 1439. godine.<\/p>\n

Posle obnove Srpske despotovine Segedinskim mirom 1444. godine, otpo\u010dela je obnova tvr\u0111ave, oja\u010davanje nekih kula da bi mogle da nose topove i zamena drvenih zgrada u Malom gradu kamenim. U ovom periodu je dodata i kula devet bra\u0107e glave i sedam bra\u0107e glave u Malom gradu, koja je ni\u017ea od ostalih i koja je slu\u017eila kao magacin za \u017eitarice. Tokom tre\u0107e faze gradnje, koju je nemogu\u0107e pribli\u017enije datirati zbog kontinuiteta gradnje, podignuti su oja\u010dani bedemi na dunavskoj strani sa jednom kulom i jezavskoj strani sa tri kule.<\/p>\n

\u010cetvrta faza gradnje obuhvata dodavanje \u010detiri kule na dunavskom bedemu koji je okrenut prema Kraljevini Ugarskoj. Ovo je verovatno ura\u0111eno na sultanov zahtev jer je despot \u0110ura\u0111 smatrao Ma\u0111are svojim saveznicima, pa nije imao potrebu za oja\u010davanjem te strane. Me\u0111utim postoji mogu\u0107nost da je to despot uradio samoinicijativno, da bi se za\u0161titio, za slu\u010daj da usled neke nesuglasice izme\u0111u njega i Hunjadija, kojih je bilo, do\u0111e do napada Ma\u0111ara na Smederevo. Postoji mogu\u0107nost da je to mo\u017eda izvedeno posle \u0110ur\u0111evog zarobljavanja Hunjadija, nakon Druge kosovske bitke 1448. godine.<\/p>\n

Iako motivi za njihovo naknadno podizanje nisu u potpunosti jasni, ono \u0161to se po na\u010dinu njihove gradnje mo\u017ee zaklju\u010diti je da su podizane u mirnodopskim prilikama, po\u0161to su za razliku od ostalih koje su podignute od kamena trpanca na brzinu, ove \u010detiri ra\u0111ene preciznim slaganjem kamena i crvene opeke \u010dime su postignuti vizantijski meandri crveno sivih boja. Poslednja faza u razvoju Smederevske tvr\u0111ave odigrala se 1480. godine, posle bitke na Godominskom polju 1476. godine. Tokom nje su Osmanlije od materijala dobijenog ru\u0161enjem nekada\u0161nje despotove crkve Blagove\u0161tenja u Velikom gradu, podigli nisku artiljerijsku kulu na u\u0161\u0107u Jezave u Dunav. Uz pomo\u0107 materijala sa drugih strana podignute su jo\u0161 dve takve kule u temenima trougaone osnove tvr\u0111ave i na kraju jo\u0161 jedna niska artiljerijska kula koja je predstavljala ulaznu gradsku kulu, koja je nestala u eksploziji municije 1941. godine.<\/p><\/blockquote>\n

Ipak, izgradnja smederevske tvr\u0111ave, ne mo\u017ee da se posmatra samo iz istorijskog konteksta, jer se u nju upli\u0107u mitovi, legende i narodna predanja. Prema nadaleko poznatoj legendi, Smederevo je gra\u0111eno prema hiru \u017eene despota, Irine Kantakuzin, ili u narodu poznate kao proklete Jerine. U predawima opisivaa su stradanja naroda prilikom gra\u0111ewa grada, odnosno nemilosrdan odnos prema graditeqima koji su umirali od iznemoglosti. Za Jerinu se vezuju i druge negativne osobine \u0161to je poku\u0161ao da objasni i istori\u010dar, Sr\u0111an Graovac.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Odnos predanja o srpskoj despotici u narodnoj pesmi postepeno dobija druga\u010diji sadr\u017eaj u epskoj poeziji kratkog stiha, koje su zapravo najstarije desetera\u010dke pesme, a zabele\u017eene su u \u010duvenom Erlangenskom rukopisu tokom 18. stole\u0107a. U toj zbirci se nalaze tri epske pesme koje pevaju o despotici Jerini. U prvoj se opisuje despoticin poku\u0161aj \u201ebra\u010dnog neverstva\u201c, u drugoj je re\u010d o njenoj saradnji s Turcima, povodom ro\u0111enja unuka Maksima, dok se u tre\u0107oj samo uzgredno pominju lo\u0161e karakteristike vladavine despota \u0110ur\u0111a, koje su uslovljene Jerininim malicioznim uticajem na supruga.<\/p>\n

Me\u0111utim, poznate fantasti\u010dne predstave o strahotama i krvolo\u010dnim postupcima \u201eproklete Jerine\u201c (poput oslepljivanja ro\u0111enih sinova), u navdenim slojevima epske poezije o srpskoj despotici jo\u0161 uvek nisu bile prisutne. Etnolo\u0161ke fantazije srpskog i drugih etnosa datog perioda o prirodnoj negativnoj ulozi \u017eene u \u017eivotu jednog konkretnog dru\u0161tva, kao i potreba da se za propast srednjovekovne srpske dr\u017eave okrive Vuk Brankovi\u0107 i njegovi potomci, a posebno \u017eenski \u010dlanovi i to vladarke u pomenutoj dinastiji, stvorili su sve preduslove za kona\u010dno formiranje bazi\u010dnih mitolo\u0161kih predstava o ulozi navedenih aktera u procesu uru\u0161avanja sociolo\u0161ke nomenklature srpskog etni\u010dkog kolektiviteta u 15. veku, kao neumitnog kraja epohe postojanja srpske dr\u017eavnosti i njenog politi\u010dkog integriteta. Kosovska izdaja i uloga Jerine Brankovi\u0107, duboko su me\u0111usobno isprepletene mitolo\u0161ke predstave o razlozima nestanka nekada mo\u0107nog \u201eDu\u0161anovog i Lazarevog carstva\u201c, posle koga su srpski etnos i njegova dr\u017eava potonuli u politi\u010dki, ali ne i duhovni \u201emrak proistekao iz otomanske senke koja se nadvila nad jugoisto\u010dnom Evropom\u201c. Kao \u0161to smo napomenuli, tradcionalna predanja i mitolo\u0161ke predstave o \u201eprokletstvu\u201c Jerine Brankovi\u0107 svoju genezu do\u017eivljavaju krajem 15. a vrhunac danas \u010duvenih epskih pri\u010da dogodio se tokom 18. i 19. veka, kada je i zapo\u010deo srpski risorgimento, \u010dija filozofsko-idejna osnova po\u010diva na kosovskom juna\u010dkom mitu, a segment istog mo\u017eemo da prona\u0111emo i u narodnoj epici pokosovskog pesni\u010dkog ciklusa usmene knji\u017eevnosti, kome pripadaju i pesme o despotici Jerini i vladarskoj porodici Brankovi\u0107a.\"\"<\/p><\/blockquote>\n

Smederevska tvr\u0111ava danas je jedna od nezaobilaznih turisti\u010dkih destinacija prilikom krstarenja Dunavom. Turisti mogu da u\u017eivaju u pogledu na gra\u0111evinu izuzetne lepote kojoj su se divili i Srbi i osmanlijski osvaja\u010di. Pored toga, narodna predanja o prokletoj Jerini \u010dijem bratu je poverena izgradnje tvr\u0111ave, bude ma\u0161tu posetilaca i \u017eelju za daljim istra\u017eivanjem. Iako postoje zvani\u010dni izvori koji demantuju brojne tvrdnje srpskih narodnih predanja o Irini Brankovi\u0107, postoje momenti kada legenda nadvlada istoriju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedinstvenu po svojoj arhitekturi, Smederevsku tvr\u0111avu, podigao je despot \u0110ura\u0111 Brankovi\u0107 u drugoj \u010detvrtini 15. veka. Ravni\u010darska tvr\u0111ava nastala je na u\u0161\u0107u reke Jezave u Dunav, a sama izgradnja obavijena je velom predanja i legende. Ovo je jedna od najve\u0107ih evropskih tvr\u0111ava, sagra\u0111ena po uzoru na vizantijska utvr\u0111enja. Tvr\u0111avu trouglaste osnove \u010dine Veliki i Mali<\/p>\n

Op\u0161irnije<\/a><\/div>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":4668,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[102,4],"tags":[],"class_list":["post-4661","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-projekat","category-zanimljivosti"],"jetpack_featured_media_url":"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/smederevo-5002518_1280.jpg","_links":{"self":[{"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4661","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=4661"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4661\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4669,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/4661\/revisions\/4669"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/4668"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=4661"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=4661"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/talasidunava.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=4661"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}