![\"\"](\"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/11\/BanerSufinansiranja-1-1-300x88.png\")
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Ne postoji bolji na\u010din da se opi\u0161e tradicija jednog naroda od uporedjivanja sa njenom muzikom. Ponekad, samo pjesmom, Crnogorci su govorili vi\u0161e nego mnoge simfonije i opere<\/p>\n
Gusle su narodni instrument ju\u017enog Balkana s jednom, ili eventualno dve \u017eice. Naj\u010de\u0161\u0107e su napravljene od javorovog drveta. Kao jedno\u017ei\u010dani instrument, gusle se sre\u0107u u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni, Hercegovini i Hrvatskoj.<\/p>\n
\u017dice su napravljene od trideset upredenih konjskih dlaka, kao \u0161to je slu\u010daj i sa strunom gudala. Gudalo se koristi tako \u0161to se povla\u010di po zategnutim \u017eicama, proizvode\u0107i o\u0161tar i dramati\u010dan zvuk, koji je izuzetno ekspresivan. Gusle spadaju u instrumente za koje je potrebno veliko ume\u0107e sviranja.<\/p>\n
Same gusle sastoje se od muzi\u010dke kutije koja je presvu\u010dena \u017eivotinjskom ko\u017eom na koju se nadovezuje duga\u010dak vrat na \u010dijem zavr\u0161etku je izrezbarena \u017eivotinjska (naj\u010de\u0161\u0107e konjska) ili pti\u010dija (naj\u010de\u0161\u0107e orao ili soko) glava.<\/p>\n
Pri sviranju, telo gusala se pola\u017ee na kolena (u krilo), dok duga\u010dak vrat pridr\u017eava dlan jedne ruke.<\/p>\n
Delovi gusala:<\/p>\n
Varja\u010da – zvu\u010dno telo – izdubljeno drvo preko koga je nategnuta jagnje\u0107a, ze\u010dja ili jare\u0107a ko\u017ea na kojoj je na sredini napravljena perforacija radi zvu\u010dnosti instrumenta.
\nDr\u017ea\u010d se sastoji od \u00abvrata\u00bb i \u00abglave\u00bb. \u00abGlava\u00bb je sam vrh gusala i obi\u010dno je vrlo bogato ukra\u0161ena, mo\u017ee biti izrezbaren lik \u010doveka, konja, ptice itd, dok je \u00abvrat\u00bb deo za koji guslar dr\u017ei gusle, dok drugom rukom gudalom prelazi preko nategnutih struna.
\nStrune su napravljene od dlaka iz konjskog repa.
\nOputa – deo za koji je struna pri\u010dvr\u0161\u0107ena pri dnu gusala.
\nKo\u010di\u0107 – nalazi se izme\u0111u \u00abglave\u00bb i \u00abdr\u0161ka\u00bb i na njega se namotava struna.
\nKonj ili konji\u0107 – komadi\u0107 drveta koji odvaja strunu od zvu\u010dnog dela. Nalazi se izme\u0111u \u00abopute\u00bb i perforacije, a mo\u017ee biti do tri prsta visine.
\nLu\u010dac – gudalo napravljeno od prirodno zakrivljene grane i strune od konjske dlake.
\nTipovi gusala:<\/p>\n
Hercegova\u010dki tip – visoko postavljene \u017eice
\nDubrova\u010dki tip – nisko postavljene i du\u017ee \u017eice<\/p>\n
Naziv \u201egusle\u201c dolazi od staroslavenske re\u010di \u201egosl\u201c \u0161to zna\u010di \u201e\u017eica\u201c. Prva bele\u0161ka o guslama me\u0111u Ju\u017enim Slovenima dolazi od Vizantinaca, iz prve polovine VII veka, kada su uhva\u0107ena \u201edva \u0161pijuna koja kod sebe nisu imali oru\u017eje, ve\u0107 samo drvena instrumenta\u201c.<\/p>\n
Znameniti guslari :
\nTe\u0161an Podrugovi\u0107 iz sela Kazanci kod Gacka, Hercegovina,
\nFilip Vi\u0161nji\u0107, rodom iz sela Gornja Trnova (Gornja), op\u0161tina Ugljevik
\nLeka Mastilovi\u0107, mora\u010dki uskok rodom iz sela Izgori kod Gacka u Hercegovini
\nStarac Milija iz Kola\u0161ina,
\nStarac Ra\u0161ko iz Kola\u0161ina,
\n\u0110uro Milutinovi\u0107, slepi guslar,
\nStojan Hajduk, Hercegovac,
\nAn\u0111elko Vukovi\u0107 s Kosova.
\n\u0110or\u0111ije \u0110oko Koprivica, narodni guslar
\nMilomir Miljani\u0107
\nDu\u0161an Doderovi\u0107, srpski guslar iz sela Marovca kod Medve\u0111e
\nPetar Perunovi\u0107 Perun
\nSava Z. Stani\u0161i\u0107, srpski guslar rodom sa Metohije
\nBudimir \u010cavi\u0107, srpski guslar rodom iz sela Kakmu\u017ea kod Pljevalja
\nZoran Plemi\u0107, narodni guslar sa Romanije
\nBranko Perovi\u0107, narodni guslar iz Nik\u0161i\u0107a<\/p>\n
\u201eGusle su crnogorska harfa, veoma primitivan instrument, koristi se skoro samo zato da rije\u010dima pridoda boju.A sama pjesma skoro da nije ni\u0161ta drugo nego recitovanje uz
\nmuziku. \u010cesto su to stari juna\u010dki spjevovi, koji se najvjerovatnije prenose usmeno s roda na rod stotinama godina, ali \u010desto se pjesme stvaraju s nogu, Crnogorci su pravi majstori
\nimprovizacije.\u201c(preuzeto sa „Gusle-Crnogorska harfa“).<\/p>\n
Zlatko Markovinovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ne postoji bolji na\u010din da se opi\u0161e tradicija jednog naroda od uporedjivanja sa njenom muzikom. Ponekad, samo pjesmom, Crnogorci su govorili vi\u0161e nego mnoge simfonije i opere Gusle su narodni instrument ju\u017enog Balkana s jednom, ili eventualno dve \u017eice. Naj\u010de\u0161\u0107e su napravljene od javorovog drveta. Kao jedno\u017ei\u010dani instrument, gusle se sre\u0107u u Srbiji, Crnoj Gori,<\/p>\n