Na zapadu, Dunav stvara mo\u010dvarne pejza\u017ee \u2014 limane, rukavce, ostrva i bara. Nad njima se prostire Specijalni rezervat Gornje Podunavlje (oko 196 km\u00b2), koji \u010duva \u0161ume, meandre i ti\u0161inu, deo me\u0111unarodnog projekta za\u0161tite prirode – Amazon Evrope.<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n Apatin i sela<\/strong><\/p>\n Apatin ne \u010dine samo ulice i \u0161etali\u0161ta uz obalu, ve\u0107 i sela koja ga okru\u017euju, svako sa svojom du\u0161om i pri\u010dom.<\/p>\n Selo Sonta poznato je po sna\u017enoj hrvatskoj zajednici i bogatom kulturnom \u017eivotu. Ovde se jo\u0161 \u010duvaju obi\u010daji, tamburica i folklor, a crkvena i seoska slavlja okupljaju ljude ne samo iz sela, ve\u0107 i dijaspore.<\/p>\n Kupusina je selo u kojem je ma\u0111arska kultura dominantna. \u010cuveni su po narodnim no\u0161njama i proslavama koje izgledaju kao vremeplov. Posetioci dolaze upravo zbog autenti\u010dnih doga\u0111aja i narodnih kuhinja koje miri\u0161u na papriku, gula\u0161 i doma\u0107e kola\u010de.<\/p>\n Svilojevo mo\u017eda nema veliku manifestaciju po kojoj bi ga znali \u0161irom zemlje, ali nosi sve osobine vojvo\u0111anskog sela \u2014 \u0161iroke ulice, dvori\u0161ta puna zelenila, spor ritam \u017eivota i kom\u0161ijsko gostoprimstvo. To je mesto gde vas ljudi pozdrave iako vas prvi put vide.<\/p>\n Prigrevica ima posebnu istoriju. Nekada je bila naselje sa ve\u0107inskim nema\u010dkim stanovni\u0161tvom, a danas prete\u017eno srpsko selo koje i dalje \u010duva tragove pro\u0161losti u arhitekturi i pri\u010dama starijih.<\/p>\n Izme\u0111u Prigrevice i Apatina nalazi se i Banja Junakovi\u0107, omiljeno izleti\u0161te i rekreativni centar. Ovde je pravo u\u017eivanje za porodicu, a posebno za mali\u0161ane. Veliki kompleks sa bazenima, toboganima, skakaonicama i geotermalnom vodom pru\u017ea osve\u017eenje tokom leta i pravi mali raj za sve generacije. Pored kupali\u0161nog dela, banja je poznata i po \u0161etali\u0161tima kroz hrastovu \u0161umu, kao i po zdravstvenim sadr\u017eajima, pa je jednako pose\u0107uju i oni koji tra\u017ee zabavu i oni koji \u017eele oporavak i mir.<\/p>\n \n Leto je<\/strong><\/p>\n Kada leto dopre do obala, u Apatinu se u\u017eiva svim \u010dulima. Ribarske ve\u010deri, tradicionalna manifestacija koja se svake godine odr\u017eava po\u010detkom jula, pretvara grad u pozornicu punu ukusa, mirisa i zvuka. Tokom \u010detiri dana, trgom „Nikole Tesle“ dopiru muzi\u010dke note, koraci brojnog naroda, koncerti i vatromet, a u srcu ve\u010deri dominira takmi\u010denje u spremanju apatinskog ribljeg paprika\u0161a \u2014 gde tokom kvalifikacija desetine majstora hrane \u010duvaju svoj recept do samog finala, a pobednik osvaja presti\u017eni trofej „Zlatni kotli\u0107“.<\/p>\n Jedan od gostiju, Milan iz Beograda, koga smo zatekli na Ribarskim ve\u010derima, opisuje svoje utiske dok u ruci dr\u017ei porciju vru\u0107eg paprika\u0161a iz kotli\u0107a:<\/p>\n \u201eDo\u0161ao sam prvi put kod kolege sa fakulteta, i zna\u0161 \u0161ta \u2013 ovo nije samo manifestacija, ovo je praznik za sva \u010dula. Paprika\u0161 miri\u0161e, a muzika ide iz kafane u kafanu. Nigde nisam video toliko opu\u0161tenih ljudi na okupu koji u\u017eivaju u jednostavnim stvarima \u2013 pesmi, ribljoj \u010dorbi i hladnom pivu. Ju\u010de preko dana sam se spustio do kupali\u0161ta na Dunavskoj obali, voda je bila top, a sve je lepo ure\u0111eno. Sino\u0107 sam ve\u010derao smu\u0111a u restoranu Zlatna Kruna koja se nalazi na samoj obali Dunava. Ono \u0161to je sigurno \u2013 ponovo dolazim slede\u0107e leto.\u201c<\/p>\n \n Ljudi<\/strong><\/p>\n \n Na preporuku prijatelja koji su nas ugostili, u zalazak sunca oti\u0161li smo u restoran na samoj obali, uz koji se prote\u017ee lepo ure\u0111eno \u0161etali\u0161te. Dunav je u tom trenutku bio miran. Tu smo sreli i dvojicu starijih ljudi, penzionera, koji su sedeli na klupi i posmatrali vodu. Kada smo im pri\u0161li i zapo\u010deli razgovor, jedan od njih je tiho rekao:<\/p>\n \u201eZna\u0161, mi ovde dolazimo svaki dan, nije Dunav samo reka \u2014 to je deo na\u0161eg \u017eivota. Dok ga gledamo, kao da gledamo i sopstvenu mladost.\u201c<\/p>\n Kasnije, dok smo se vra\u0107ali, na obali smo nai\u0161li na grupu ribara. Dok su pakovali pecaljke i meredove i vezali \u010damce, pitali smo ih da li je riba \u201eradila\u201c. Jedan se nasmejao i odgovorio:<\/p>\n \u201eRiba uvek radi, samo mi ponekad zakasnimo. Ali nije ni va\u017eno \u2014 na vodi se zaboravi sve drugo. To je na\u0161a ti\u0161ina i na\u0161a sloboda.\u201c<\/p>\n Autor: Stefan Rackov<\/p>\n Foto: Miroslav Daki\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Gde Dunav ljubi nebo Tamo gde Dunav pravi svoj meki zavoj i gde miris reke ulazi u svaku ulicu, \u017eivot te\u010de sporije nego u velikim gradovima, izme\u0111u teritorija Sombora na severu i Od\u017eaka na jugu, nalazi se grad i op\u0161tina Apatin. Ovo je mesto koje se di\u010di svojom tradicijom, bogatom prirodom i ljudima koji i<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/08\/20250828_113320-169x300.jpg\")
<\/p>\n