![\"\"](\"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/155-225x300.jpg\")
<\/p>\nStapar, selo gusara i \u010duvenog \u0107ilima, selo je nadomak Sombora i nosi zanimljivu pro\u0161lost. Po predanju, nekada\u0161nji stanovnici bili su poznati kao \u201egusari na Dunavu\u201c, ve\u0161ti ljudi koji su se kretali po rekama i trgovali, a ponekad i otimali robu od prolaznika. Iako je taj nadimak danas samo deo lokalnih pri\u010da, duh Stapara i dalje \u010duva
\nposeban trag u umetnosti, vrednim rukama i tradiciji. Ovo selo, od davnina, bilo je
\npoznato po drvoredima dudova kojima su se hranile svilene bube od kojih se proizvodila
\nsvila za \u010duvenu Mariju Tereziju, jedinu \u017eensku vladarku habzbur\u0161kih poseda.U to vreme, domove bogatih naseljenika krasili su \u0107ilimi tkani od vune.<\/p>\n
Ovaj cvet u rukama \u017eena, najve\u0107e je blago Stapara. Danas je ru\u010dno tkanje \u010duvenog staparskog \u0107ilima poznato po bogatim \u0161arama i jedinstvenom i prepoznatljivom motivu ru\u017ee. Ovu tradiciju ve\u0107 vi\u0161e od jednog veka \u010duvaju \u017eene iz sela, a danas je nastavlja udru\u017eenje \u017eena \u201eStaparska ru\u017ea\u201c. Njihov rad nije samo zanat, ve\u0107 je i kulturno nasle\u0111e koje povezuje generacije. Staparski \u0107ilim poznat je po svojim karakteristi\u010dnim cvetovima, naj\u010de\u0161\u0107e ru\u017eama koje se tkaju posebnom tehnikom, \u0161to ga \u010dini mekanim i posebnim. Zahvaljuju\u0107i udru\u017eenju \u017eena, ova tradicija nije zaboravljena, ve\u0107 se aktivnopromovi\u0161e kroz radionice, izlo\u017ebe i saradnju sa kulturnim institucijama.<\/p>\n
Udru\u017eenje \u201eStaparska ru\u017ea\u201c \u010dini grupa \u017eena koje neguju umetnost tkanja i time \u010duvaju istorijski identitet ovog sela, ali i stvaraju nove prilike za mla\u0111e generacije da nau\u010de tradicionalni zanat. Njihov rad dokazuje da kulturno nasle\u0111e mo\u017ee da bude i inspiracija za savremeno doba, ali i va\u017ean deo lokalnog turizma.<\/p>\n
Tokom razgovora sa predsednicom udru\u017eenja \u017eena „Staparska ru\u017ea“, Mirom Kova\u010dev, dobila sam dragocene informacije o istoriji i aktuelnim aktivnostima vezanim za \u010duveni tka\u010dki proizvod. Staparski \u0107ilim jedan je od najva\u017enijih delova nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a na\u0161eg kraja. U 2016. godini, ovaj tradicionalni proizvod dobija oznaku nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a, \u0161to zna\u010di da je priznat kao zna\u010dajan element na\u0161e kulturne ba\u0161tine. U istoj godini, uz podr\u0161ku grada Sombora, osniva se udru\u017eenje \u017eena „Staparska ru\u017ea“, koje igra klju\u010dnu ulogu u o\u010duvanju i nastavku ove tradicije. Uz podr\u0161ku, udru\u017eenje tkaljama donira razboj, \u010dime se omogu\u0107ava da se ova vredna tradicija prenosi na nove generacije.<\/p>\n
Istorijski, staparski \u0107ilim pu\u0161ta svoje korene u krajnjem 19. i ranom 20. veku. Bake su, mu to vreme, tkale \u0107ilime kako bi dopunile prihode svog doma\u0107instva. Ovaj tradicionalni \u0107ilim tka se na horizontalnom razboju, sa kudeljnom osnovicom i vunenom potkom, a sam proces je veoma zahtevan i vremenski intenzivan. Za izradu jednog
\n\u0107ilima potrebno je \u010dak 600 radnih sati. \u0106ilimi se tkaju u paru, a svaki par ima vrednost
\njednog jutra zemlje.<\/p>\n
Tehnika izrade \u0107ilima je poznata kao kle\u010dna tehnika, gde su i lice i nali\u010dje \u0107ilima isti, \u0161to predstavlja jedan od karakteristi\u010dnih znakova ove vrste \u0107ilima. Prvi \u0107ilim dimenzija 140h180 cm, posle \u010dak 50 godina pauze, satkan je tek 2022. godine, \u010dime se ova tradicija ponovo vratila u Stapar.<\/p>\n
Jedna od najpoznatijih staparskih tkalja bila je Milka Nagulov, koja je svojim radom i posve\u0107eno\u0161\u0107u dala veliki doprinos o\u010duvanju ovog zanata. Kako bi se prilagodile savremenim potrebama, udru\u017eenje „Staparska ru\u017ea“ je po\u010delo da tka manje \u0107ilime, a njihova kreativnost i inovacija dovele su do izrade razli\u010ditih proizvoda kao \u0161to su papu\u010de, torbe, nov\u010danici i komadi name\u0161taja. Na taj na\u010din, ova tradicija ne samo da se \u010duva, ve\u0107 i oboga\u0107uje, a \u0107ilim dobija novi i autenti\u010dan izgled, uklapaju\u0107i se u savremeni stil \u017eivota.<\/p>\n
Pored rada na o\u010duvanju tradicije, udru\u017eenje aktivno radi sa mladima. U saradnji sa osnovnom \u0161kolom „Branko Radi\u010devi\u0107“ i vrti\u0107em „Lalice“ u Staparu, organizuju se radionice koje imaju za cilj da deci prenesu znanje o izradi \u0107ilima. Ova aktivnost je va\u017ean korak u o\u010duvanju i preno\u0161enju tradicije na budu\u0107e generacije.<\/p>\n
Izazovi s kojima se udru\u017eenje suo\u010dava nisu mali. Preno\u0161enje znanja na mla\u0111e generacije predstavlja jedan od najve\u0107ih izazova, ali i nedostatak radne snage, s obzirom na to da je obuka potrebna za izradu jednog \u0107ilima, a koja traje oko godinu dana. Mladi su zainteresovani, ali brzi na\u010din \u017eivota i nedostatak vremena predstavljaju barijeru za
\nnjihovo anga\u017eovanje na ovakvim aktivnostima.<\/p>\n
Bez obzira na ove izazove, udru\u017eenje „Staparska ru\u017ea“ nastavlja da bude nosilac oznake Najbolje iz Vojvodini u izradi staparskog \u0107ilima, \u010dime nastavlja da neguje i \u010duva ovaj
\ntradicionalni zanat za budu\u0107e generacije. Udru\u017eenje osrvaruje saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost, Ministarstvom kulture kao i Gradom Somborom, a stapsrski proizvodi nalaze se u Protokolu republi\u010dke i pokrajinske vlade i Grada Sombora.<\/p>\n
<\/p>\n
\u0424\u043e\u0442\u043e \u0438 \u0410\u0443\u0442\u043e\u0440: \u041c\u0438\u043b\u0430\u043d\u0430 \u0422\u0440\u043d\u0438\u043d\u0438\u045b<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stapar, selo gusara i \u010duvenog \u0107ilima, selo je nadomak Sombora i nosi zanimljivu pro\u0161lost. Po predanju, nekada\u0161nji stanovnici bili su poznati kao \u201egusari na Dunavu\u201c, ve\u0161ti ljudi koji su se kretali po rekama i trgovali, a ponekad i otimali robu od prolaznika. Iako je taj nadimak danas samo deo lokalnih pri\u010da, duh Stapara i dalje<\/p>\n