{"id":7559,"date":"2025-09-15T11:18:03","date_gmt":"2025-09-15T10:18:03","guid":{"rendered":"https:\/\/talasidunava.rs\/?p=7559"},"modified":"2025-09-15T11:40:53","modified_gmt":"2025-09-15T10:40:53","slug":"dan-srpskog-jedinstva-slobode-i-nacionalne-zastave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/talasidunava.rs\/?p=7559","title":{"rendered":"Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave"},"content":{"rendered":"
\n

U Srbiji, kao i u Republici Srpskoj danas se obele\u017eava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u znak se\u0107anja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front, \u0161to je dovelo do raspada saveza Centralnih sila i okon\u010danja Prvog svetskog rata.<\/p>\n

\n
\n
<\/div>\n

Kao vid posebnog po\u0161tovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veli\u010danstvenu pobedu Srba u Prvom svetskom ratu, Vlada Srbije je 11. septembra 2020. donela odluku da se nadalje dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, obele\u017eava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Istovetnu odluku donela je i Vlada Republike Srpske.<\/p>\n

\n

Centralna manifestacija u Gad\u017einom Hanu<\/h3>\n
\n

Srbija i Republika Srpska danas obele\u017eavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Centralna manifestacija bi\u0107e odr\u017eana u Gad\u017einom Hanu, kod Ni\u0161a. Povodom 15. septembra 1918. kada je srpska vojska probila Solunski front, narednih sedam dana bi\u0107e odr\u017ean veliki broj manifestacija, parlamentarni forum, kao i zajedni\u010dka sednica Vlada Srpske i Srbije u Beogradu. Obele\u017eavanje se zavr\u0161ava 20. septembra vojnom paradom \u201eSnaga jedinstva\u201c ispred Palate \u201eSrbija\u201c u Beogradu.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

Raspad frontova Centralnih sila, \u0161to je izazvano srpskim probojem Solunskog fronta, doveo je do okon\u010danja Prvog svetskog rata, najrazornijeg koji je svet do tada video, odnosno kapitulacije prvo Bugarske i Turske, potom Austrougarske i Nema\u010dke.<\/p>\n

Pobeda u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, okon\u010danje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, jedan je najve\u0107ih uspeha u celokupnoj istoriji Srba.<\/p>\n

Po\u0161to je oslobodila prostor Kraljevine Srbije i Beograd, srpska vojska je odmah nastavila osloba\u0111anje sunarodnika, Srba dotada\u0161nje Austrougarske, a onda i drugih ju\u017enoslovenskih naroda, \u010dime je ostvaren prethodno zvani\u010dno proklamovan cilj oslobo\u0111enja i ujedinjenja, i oblikovana je nova zajedni\u010dka dr\u017eave Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno od 1929. Kraljevina Jugoslavija.<\/p>\n

Nadljudskim naporima, Srbi su Solunski front probili razbijanjem bugarsko nema\u010dkih snaga koje su dr\u017eale taj deo borbene linije.<\/p>\n

Artiljerijsko dejstvo od devet sati prethodilo proboju<\/strong><\/h3>\n

Proboju je prethodilo masivno artiljerijsko dejstvo, koje je neprekidno trajalo devet sati. Dejstvovalo je pribli\u017eno 2.000 dalekometnih cevi. Vatra strahovite razorne mo\u0107i trajala je do po\u010detka proboja 15. septembra u 5:30 \u010dasova. Istovremeno, u toku je bilo postupno primicanje srpskih vojnika ka polo\u017eajima neprijatelja. Bio je to mukotrpan uspon ka vrhovima na kojima su Bugari, Nemaci i Austroma\u0111ari bili utvr\u0111eni. Zatim je usledio juri\u0161, probijanje, \u017eestokim udarima vojnika koji su prethodne sate proveli priljubljeni uz planinske uspone, dok je preko njih neprijatelje tukla artiljerija pripremaju\u0107i proboj.<\/p>\n

Potom, po\u0161to je prodor Srba nastavljen velikom brzinom, na zaprepa\u0161\u0107enje ne samo neprijatelja nego i saveznika, najslabija karika u lancu Centralnih sila se raspala.<\/p>\n

Kona\u010dno, Bugarska je, po\u0161to su se \u010ditave njene armije predale Srbima, kapitulirala 29. septembra.<\/p>\n

Austrougarska je kapitulirala, posle Turske, 3. novembra. Potpisivanje primirja s Nema\u010dkom, na Zapadnom frontu, 11. novembra, ozna\u010dilo je kraj Prvog svetskog rata.<\/p>\n

Valjana ilustracija stanja duhova tih dana izvesno jeste obra\u0107anje nema\u010dkog cara Vilhelm dugi bugarskom monarhu Ferdinandu, u kojem je stajalo da je sramno \u0161to je, kako se izrazio, 60.000 Srba odlu\u010dilo ishod rata.<\/p>\n

Na Solunskom frontu nalazile su se ina\u010de srpske, francuske, britanske i italijanske trupe, uz ne\u0161to Grka, kao i Rusi, do poslednjih meseci 1917. godine, koji su se posle revolucionarnih doga\u0111aja u Rusiji te godine pobunili, pa je ta formacija rasformirana. Najbrojniji su bili Francuzi, znatnim delom trupe iz kolonija.<\/p>\n

Sa druge strane, na suprotnoj strani fronta bile su utvr\u0111ene nema\u010dke, bugarske i austrougarske trupe, pri \u010demu su Bugari bili najbrojniji.<\/p>\n

Solunski front ustrojen posle neuspeha Galipoljske operacije<\/strong><\/h3>\n

Solunski front ustrojen je posle neuspeha Galipoljske operacije. Bio je to poku\u0161aj Britanaca da zaposednu poluostrvo koje kontroli\u0161e Dardanele, \u010dime bi put ka Carigradu bio otvoren. Turci su me\u0111utim uz izvesnu pomo\u0107 Nemaca uspe\u0161no odbili invazione britanske trupe na Galipolju. I ovde su ve\u0107inu britanskog kontigenta sa\u010dinjavale trupe iz kolonija, uglavnom iz Australije i Indije.<\/p>\n

Potom, iskrcavanjem oktobra 1915. u Solunu dve francuske i jedne britanske divizije zapo\u010delo je obrazovanje novog fronta u zale\u0111u tog grada.<\/p>\n

Srbi, koji su se do tada oporavljali na Krfu, od marta do polovine maja 1916. posle tragi\u010dnog povla\u010denja preko planinskih vrleti od Kosova i Metohije put Jadrana, u zimu 1915\/1916. preba\u010deni su tako\u0111e u zale\u0111e Soluna. Bilo ih je, koliko se zna, 6.025 oficira i 124.190 vojnika.<\/p>\n

Solunski front, ukupne du\u017eine oko 600 kilometra, nazivan i Balkanski, Makedonski ili Ju\u017eni, podrazumevao je potez od Jadransko-jonske obale, ne\u0161to severnije od Valone, na istok do Dedeaga\u010da na egejskoj obali, dana\u0161njeg Aleksandrupolisa.<\/p>\n

Prve pobede na Salunskom frontu<\/strong><\/h3>\n

Srbi su na Solunskom frontu prve ozbiljne pobede postigli septembra 1916. zaposedanjem Kajmak\u010dalana, \u010dime su oslobo\u0111ene prve stope porobljene otad\u017ebine, a onda i osloba\u0111anjem Bitolja novembra 1916.<\/p>\n

Jedna od posledica Boja na Kajmak\u010dalanu bilo je i rasformiranje Tre\u0107e srpske armije 28. marta 1917. usled strahovitih gubitaka. Ostatak ljudstva prekomandovan je potom u Prvu i Drugu armiju.<\/p>\n

Juna 1918. Fran\u0161e d`Epere, glavnokomanduju\u0107i savezni\u010dkih snaga na Solunskom frontu, tokom sastanka sa regentom Aleksandrom Kara\u0111or\u0111evi\u0107em i srpskim generalima usaglasio je veliku ofanzivu koja se dogodila sredinom septembra 1918.<\/p>\n

Proboj je izvr\u0161en na sektoru Dobro polje \u2013 Veternik \u2013 Kozjak, gde su se nalazili Srbi, kojima je odre\u0111en te\u017ei\u0161ni udar prilikom proboja. Prva i druga srpska armija, odnosno \u0161est pe\u0161adijskih i jedna konji\u010dka divizija, oja\u010dane su sa dve francuske pe\u0161adijske divizije.<\/p>\n

Prvom srpskom armijom komandovao je general Petar Bojovi\u0107, Drugom, vojvoda Stepa Stepanovi\u0107. Komandant \u0160taba bio je vojvoda \u017divojin Mi\u0161i\u0107.<\/p>\n

Dobrovoljci u srpskoj vojsci najborbeniji element<\/strong><\/h3>\n

U to vreme, Srba je na Solunskom frontu bilo do 140.000, od \u010dega su pribli\u017eno 25.000 bili dobrovoljaci, gotovo isklju\u010divo Srbi sa prostora Austrougarske, delom iz zarobljeni\u0161tva iz Rusije, a delom iz Amerike. U zavr\u0161noj fazi rata, po savremenim svedo\u010danstavima, dobrovoljci su bili najborbeniji element srpske vojske.<\/p>\n

Proboj je ostvaren od 15. do 17. septembra 1918. godine na frontu dveju bugarskih divizija. Prvobitna namera savezni\u010dke komande, vojni cilj, bilo je ovladavanje dolinom Vardara. \u017destoko napredovanje Srba sve je me\u0111utim promenilo. Tako je namesto prvobitnih, ograni\u010denih ciljeva, usledio \u017eestok prodor na sever.<\/p>\n

Po\u0161to je Beograd oslobo\u0111en 1. novembra, sledilo je dalje napredovanje srpske vojske, pre svega s ciljem oslobo\u0111enja Vojvodine, a onda i na zapad, put Karavanki, Rijeke, Dalmacije, Prekmurja.<\/p>\n

\u010cin vojvode, za uspe\u0161no rukovo\u0111enje probojem i ofanzivom, dobio je general Petar Bojovi\u0107.<\/p>\n

Prisajedinjenje Srbiji neoslobo\u0111enih krajeva<\/strong><\/h3>\n

Vrhunac srpskih pobeda bile su odluke Srba iz do tada neoslobo\u0111enih krajeva da se prisajedine Srbiji. Vojvodina je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji proglasila 25. novembra 1918. pri \u010demu je Srem na Skup\u0161tini u Rumi istovetnu odluku doneo dan ranije. Crna Gora je prisajedinjenje proglasila 26. novembra.<\/p>\n

Regent Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 1. decembra 1918. u palati Krsmanovi\u0107 na Terazijama u Beogradu, proglasio je stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, \u010dime je ostvareno ujedinjenje kojem su te\u017eile generacije.<\/p>\n

Ove godine, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, odnosno godi\u0161njica herojskog proboja Solunskog fronta, obele\u017eava se i velikom vojnom paradom \u201eSnaga jedinstva\u201c 20. septembra u Beogradu.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n