![\"\"](\"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/IMG_20250911_095628-300x225.jpg\")
<\/p>\nNa zapadnom obodu Ba\u010dke, tamo gde ravnica po\u010dinje da miri\u0161e na prostranstvo, le\u017ei Sombor \u2013 grad koji i danas \u010duva svoj spori ritam. Pod kro\u0161njama lipa i bo\u0111o\u0161a, u \u0161irokim sokacima gde se senka menja sporije nego vreme, svakodnevica dobija posebnu meko\u0107u.<\/p>\n
<\/p>\n
Sombor se u istorijskim zapisima pominje prvi put u 14. veku, ali svoju sudbinu u punom smislu ispisuje 1749. godine kada su njegovi gra\u0111ani od Marije Terezije otkupili status slobodnog kraljevskog grada, plativ\u0161i za tu povlasticu 150.000 forinti, zna\u010dajan iznos za ovo doba. Taj \u010din i danas svedo\u010di o posebnoj upornosti Somboraca ali i tradiciji kojom i danas odi\u0161e.<\/p>\n
Nekada je Sombor bio grad na sedamnaest ostrva. Rukavci Mostonge i bare u\u010dinili su da pojedini delovi naselja budu ome\u0111eni vodom. a iako ih danas ima manje, svaki prelaz preko vode podse\u0107a da je grad oduvek bio vezan za svoje rukavce i kanale. Putnici su ga opisivali kao \u201egrad u bari\u201c, a ta slika mostova i prelaza ostala je urezana u njegovom karakteru. I danas se Mostonga provla\u010di kroz grad, a \u0161etali\u0161te uz njene obale vra\u0107a ose\u0107aj nekada\u0161nje poetike. Du\u017e Velikog ba\u010dkog kanala, ritam je spor i miran, a sunce i voda predstavljaju savr\u0161enu priliku za beg od gradske vreve tokom letnjih vru\u0107ina ba\u0161 kao i u doba kada je grad \u017eiveo u dodiru sa vodom.<\/p>\n
Grad kao prostor i nadahnuce<\/p>\n
Sombor je poznat i po umetnicima koji su ga oblikovali. Najpoznatiji me\u0111u njima, Milan Konjovi\u0107, ostavio je opus koji prevazilazi lokalne granice, a njegova galerija danas je obavezna stanica putnika namernika. Tu su i slikarka Stoja Proti\u0107, naivac Emerik Feje\u0161 i Lazar Vujaklija. Pesnik Laza Kosti\u0107, bez koga se ne mo\u017ee zamisliti srpska poezija, u Somboru je pronalazio i mir i nemir \u2013 njegove senke i dalje \u0161etaju sokacima, nose\u0107i u sebi i strast i setu, kao da je ravnica u njemu prona\u0161la svoj glas. Njihova dela podse\u0107aju da Sombor nije samo prostor, ve\u0107 i nadahnu\u0107e.<\/p>\n
U samom sredi\u0161tu uzdi\u017ee se Gradska ku\u0107a iz 19. Veka u \u010dijim se odajama \u010duva monumentalno platno Ferenca Ajzenhuta \u201eBitka kod Sente\u201c, najve\u0107a istorijska slika u Srbiji. To delo nije samo uspomena na doga\u0111aj, ve\u0107 i dokaz da i u tihom gradu mogu postojati slike koje prevazilaze prostor i vreme.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/talasidunava.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/IMG_20250911_100257-300x225.jpg\")
<\/p>\n
Grad fijakera \u2013 jedini je u Srbiji gde fijaker nije samo turisti\u010dki ukras. Pro\u0107i ulicom uz zvuk topota konjskih kopita, dok sa obe strane \u0161u\u0161ti kro\u0161nja lipa, poseban je do\u017eivljaj iza koga se krije podatak da je Sombor jedan od najzelenijih gradova Evrope, sa vi\u0161e od 23.000 stabala.<\/p>\n
Kurioziteta ima mnogo: Sombor je dom najstarije u\u010diteljske \u0161kole u Srbiji \u2013 \u010duvene Preparandije iz 1778. Godine. Sombor ne osvaja naglo. On se otvara polako, kao razgovor koji traje. U njegovim sokacima prepli\u0107u se istorija i poezija, voda i ostrva, lipe i bo\u0111o\u0161i, umetnici i fijakeri. Ko se jednom zadr\u017ei u ovom gradu, nosi sa sobom ne samo uspomenu, ve\u0107 i deo somborske ti\u0161ine \u2013 one koja ostaje i traje i nakon poeti\u010dnog putovanja kroz ulice ovog mesta.<\/p>\n
Aleksandra Prica<\/p>\n
Foto: Miroslav D.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na zapadnom obodu Ba\u010dke, tamo gde ravnica po\u010dinje da miri\u0161e na prostranstvo, le\u017ei Sombor \u2013 grad koji i danas \u010duva svoj spori ritam. Pod kro\u0161njama lipa i bo\u0111o\u0161a, u \u0161irokim sokacima gde se senka menja sporije nego vreme, svakodnevica dobija posebnu meko\u0107u. Sombor se u istorijskim zapisima pominje prvi put u 14. veku, ali svoju<\/p>\n