– Koliko je Sombor, tokom celog 19. veka, bio va\u017ean centar na\u0161eg obrazovanja i na\u0161e kulture, govori i podatak da je 1882. godine, kada je zapo\u010deta i zavr\u0161ena izgradnja nove zgrade Srpske \u010ditaonice, ovaj grad dobio i zgradu prelepog Narodnog pozori\u0161ta, i tada i danas jednog od najuglednijih teatara kod nas. Pri tome je Sombor ve\u0107 celu jednu deceniju imao gimnaziju, koja je uz Preparandiju i \u010citaonicu \u010dinila temelj obrazovnog i kulturnog \u017eivota grada – istakla je Dragana Milo\u0161evi\u0107, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, pozdravljaju\u0107i prisutne na sve\u010danoj akademiji kojom je obele\u017eeno 140 godina od izgradnje \u010citaoni\u010dkog doma Srpske \u010ditaonice \u201eLaza Kosti\u0107\u201c u Somboru.<\/p>\n
Milo\u0161evi\u0107eva je navela da ova institucija po zna\u010daju daleko prema\u0161uje okvire Sombora, Ba\u010dke i Vojvodine i da ima va\u017eno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i duhovnoj istoriji celog na\u0161eg naroda, jer je re\u010d o srpskoj \u010ditaonici, od koje je starija samo ona u Irigu, osnovana daleke 1845. godine.<\/p>\n
– I kao \u0161to su sedamdeset i dvojica osniva\u010da iri\u0161ke \u010ditaonice, sa prvim predsednikom parohom Avramom Maksimovi\u0107em na \u010delu, bili svesni zna\u010daja narodnog prosve\u0107ivanja i \u010dinjenice da njega bez knjiga i \u010ditali\u0161ta nije moglo da bude, tako je ta svest u Somboru bila sasvim logi\u010dan plod \u010dinjenice da je, jo\u0161 1778. godine, Avram Mrazovi\u0107 pokrenuo \ufe78Normu\ufe78, najpre dvorazrednu, a potom trorazrednu gradsku \u0161kolu, sa te\u010dajevima za srpske u\u010ditelje, prvu u celom Srpstvu. Davne 1816. godine, uz presudnu ulogu ve\u0107 pomenutog Avrama Maksimovi\u0107a, iz Budima je u Sombor preseljena Srpska u\u010diteljska \u0161kola ili Preparandija, koju su poha\u0111ali velikani na\u0161e knji\u017eevnosti Isidora Sekuli\u0107 i Jovan Du\u010di\u0107 i \u010duveni kompozitori Josif Marinkovi\u0107 i Petar Konjovi\u0107 – naglasila je Dragana Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n
Ona je rekla da se u takav kulturni i duhovni ambijent i stvarala\u010dku atmosferu prirodno se uklapala i gradnja nove zgrade Srpske \u010ditaonice, koju je vodio Odbor somborskih uglednika predvo\u0111enih Justinom Konjovi\u0107em, dedom na\u0161eg velikog slikara Milana Konjovi\u0107a.<\/p>\n
– A to \u0161to mi danas zajedno obele\u017eavamo 140. godi\u0161njicu tog velikog pregnu\u0107a, samo je dokaz neprolaznosti velikih dela i potvrda na\u0161e obaveze da, i sebe i generacije koje dolaze, stalno podse\u0107amo, da ni ta dela, ni oni koji su ih izneli, nikada ne smeju da budu zaboravljeni – naglasila je Milo\u0161evi\u0107eva.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, kroz ovu \u010ditaonicu su, tokom proteklih decenija, prolazile generacije i generacije ne samo Somboraca, oboga\u0107uju\u0107i svoje znanje, \u0161ire\u0107i vidike i nadahnjuju\u0107i se potrebom da rade za svoj rod i da i sebe i druge \u010dine boljim. Istovremeno, za \u010citaonicu su bili blisko vezani velikani poput patrijarha Georgija Brankovi\u0107a, episkopa budimskog Platona Atanackovi\u0107a, nacionalnih radnika Nikole i \u0110oke Mihajlovi\u0107a i Jovana Lalo\u0161evi\u0107a, kao i pesnika Veljka Petrovi\u0107a i Laze Kosti\u0107a, \u010dije ime \u010ditaonica danas nosi, a koji je poslednje godine \u017eivota, od 1901. do 1910. godine, proveo u Somboru.<\/p>\n
– Pri\u010da o Srpskoj \u010ditaonici u Somboru jeste pri\u010da o na\u0161oj istoriji na ovom prostoru, uklju\u010duju\u0107i i njene \u010dasne, ali i manje \u010dasne epizode. Tako ovoj \u010ditaonici svakako slu\u017ei na \u010dast \u0161to je za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, a oba su vo\u0111ena protiv Srba, njen rad bio zabranjen. Isto tako, me\u0111utim, svima nama ne slu\u017ei na \u010dast to \u0161to je 1957. godine, sa vrha njene zgrade skinut natpis \ufe78Srpska \u010ditaonica\ufe78 i \u0161to ga tu nije bilo vi\u0161e od tri decenije. Na sre\u0107u, kako je govorio Milo\u0161 Crnjanski, koji je, kao petnaestogodi\u0161njak, ba\u0161 u somborskom \ufe78Golubu\ufe78, objavio svoju prvu pesmu \ufe78Sudba\ufe78 \u2013 vreme sve menja \u2013 i zasluge, i dodeljena mesta, i presude \u2013 pa je natpis sa jednim zaista \u010dasnim imenom, 1991. vra\u0107en na mesto koje su mu veliki Somborci odredili pre ta\u010dno 140 godina i sa kojeg, verujem, nikada vi\u0161e ne\u0107e biti skinut – zaklju\u010dila je Dragana Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n
Prisutne su pozdravili i predsednik Upravnog odbora Srpske \u010ditaonice \u201eLaza Kosti\u0107\u201c Borislav Avramovi\u0107, Njegovo preosve\u0161tenstvo episkop moha\u010dki gospodin Damaskin i gradona\u010delnik Sombora Antonio Ratkovi\u0107. Sve\u010danosti je prisustvovala i posebna savetnica ministarke za kulturu Gordana Predi\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
– Koliko je Sombor, tokom celog 19. veka, bio va\u017ean centar na\u0161eg obrazovanja i na\u0161e kulture, govori i podatak da je 1882. godine, kada je zapo\u010deta i zavr\u0161ena izgradnja nove zgrade Srpske \u010ditaonice, ovaj grad dobio i zgradu prelepog Narodnog pozori\u0161ta, i tada i danas jednog od najuglednijih teatara kod nas. Pri tome je Sombor<\/p>\n