Browsing: projekat

Ирина Колєсар

Да пожила Ирина Колєсар (Колєсарова) би 22. новембра 2022. наполнєла  97 роки. Судьба єй одредзела кратши животни вик. Цихо и достоїнствено, так яка була цали живот, нєстала зоз наших животох початком септембра 2002. Похована є на заґребацким теметове Мироґой. Младшим ґенерацийом мено Ирени Колєсаровей нє значи вельо, або им є цалком нєпознате. Наобрат, старши ґенерациї…

Ирена Колесар: Никад не заборављена филмска Славица

Да је поживела Ирена Колесар би 22.новембра 2022. напунила 97 година. Судбина јој је одредила краћи животни век.Тихо и достојанствено, каква је била цео живот, нестала је из наших живота почетком септембра 2002. Сахрањена је на загрeбачком гробљу Мирогој. Млађим генерацијама име Ирене Колесар не значи много, или им је у потпуности непознато. Насупрот томе,…

Oбичай валянє майского древа

Постої єден обичай,  то валянє майского древа, котри од першей половки 19. вику чуваю лєм Руснаци у Бикич Долу. Попри кирбаю (швето у местох  дзе жию Руснаци), найвекше швето праве тот обичай. Руснаци зоз Бикич Долу  по тим обичаю єдинствени у швеце. 30априла кед ше змерка, садзи ше майске древо же би ше дочекал ютредзень…

Сримски Руснаци

Срим, на сербским язику Срем, лат. Syrmia, Sirmium (наволани по римскому городу Сирмиуму, нєшкайша Сримска Митровица), ґеоґрафски реґион у Панонскей нїжини, административно подзелєни медзи Сербию и Горватску. Горватска часц облапя векшу часц Вуковарско-сримскей жупаниї, а сербска часц Сриму углавним у АП Войводини, окрем восточней часци хтора часц городу Беоґрад. На териториї Войводини, Срим з найвекшей…

Сремски Русини

Срем, на русинском Срим, лат.Сyрмиа, Сирмијум (назван по римском граду Сирмијуму, данашња Сремска Митровица), географски је регион у Панонској низији, административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део Вуковарско-сремске жупаније, а српски део Срема углавном је у АП Војводини, сем источног дела који је део града Београда. На територији Војводине, Срем…

Слатко- сланих комбинацийох руска кухня-руски єдла

Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих комбинацийох. Традицийни  руски єдла  смачни  и єдноставни, мишанїна  су  желєняви и цеста, а шунка, „ домашнї колбаси“  и   „сирец“-  руски специялитет од вайцох и млєка, обовязна часц  шветочного, нєпосного, обеду. Як и шицки Войводянє и Руснаци  з часом постали прави ґурманє. Зоз приходом до…

Присельованє Руснацох на Панонску ровнїну

На териториї Панонскей ровнїни и просторе нєшкайшей Войводини и Сербиї Панонски Руснаци жию вецей  як 270 роки. 17. януар 1751. остава зазначени як окремни дзень у историї Руснацох. Франц Йозеф де Редл, краьовски намеснїк царици Мариї Терезиї, потписал контракт о насельованю Руснацох зоз горнїх крайох сиверо-восточних часцох царства (простора Карпатох, Поткарпатья, нєшкайшей восточней Словацкей, Польскей,…

Насељавање Русина у Панонску низију

На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије панонски Русини живе преко 260 година. 17.јануар 1751 године, остаје забележен као посебан дан у русинској историји. Франц Јозеф Дерегл, краљевски намесник царице Марије Терезије, потписао је контракт о насељавању Русина из горњих североисточних делова царства (простор Карпата, Поткарпатја, данашње источне Словачке, Пољске, Мађарске и…