Srbija je zemlja bogata predivnim krajevima koji kriju mnoge legende, neretko na granici sa bajkom. Koliko god je poznavali, uvek će vas iznenaditi nečim novim i magičnim. Upravo jednu takvu priča donosimo vam iz Rađevine, oblasti koja je smeštena u zapadnoj Srbiji. Okružena je planinama, bogata rekama i ima neverovatnu prirodu u kojoj žive ljudi poznati po svom gostoprimstvu.
Ono što nas je posebno zaintrigiralo tokom naše posete Krupnju jeste legenda o Vitezu Rađu. Rađ je bio jedao od sedam vitezova kneza Lazara, zbog čijeg herojstva je cela ova oblast i dobila ime Rađevina.
Kako bi otrkirili više detalja posetili smo domaćinstvo „Konak Viteza Rađa“ u selu Donje Brezovice čiji vlasnik Milan Pantelić zna ovu drevnu legendu. Milan je ekipu odveo do ključnog mesta Rađevine, kamena Viteza Rađa gde im je ispričao pravu bajku o ovom neustrašivom vitezu.
Ko je bio vitez Rađ?
Bio je vlastelin kome je pripadala Mačvanska banovina – Pocerina, Mačva, Jadar i oblast od Povlena do Košuće stope i reke Drine. Stolovao je u selu Tolisavcu i bio je sin jedinac majke Jelene i oca Stefana. U Tolisavcu ostale su zidine Rađevog dvora pod kojim je, prema legendi, ostao zlatan razboj vlastelinova majke. I sada se, vele, u Rađevini, noću o praznicima čuje kako zlatni razboj tka platno.
– Nalazimo se u srcu Rađevine, u Rađevom polju gde je sahranjen čuveni Rađ. Vitez, zajedno sa svojim Rađevcima, krenuo je put Kosova 1389. godine. Na tom putu ukazala mu se silueta jednog monaha koji je skinuo zlatan lanac sa medaljonom sa sebe i rekao da će ga medaljon sačuvati. Vitez Rađ je otišao i nekim čudom preživeo Kosovski boj, vrativši se sa nekolicinom junaka u Rađevinu – ispričao je Milan Pantelić.
Nakon toga, prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji je krenulo veliko pljačkanje od strane Mađara. Kako bi to sprečio, hrabri vitez Rađ se sa svojim saborcima sukobio sa mađarskim vojskovođom Ištvanom. U sukobu obojica su izgubili živote.
– Na mestu gde se sada nalazimo, odnosno mestu pogibije, Rađeva žena Anđelija ga je i sahranila. Da bi mu podigla spomenik, iz drugog sela Radalj sa 32 para vola dovukla je kamen koji i dan danas stoji ovde i svedoči o slavnom junaku našeg kraja – govori Pantelić.
Legenda kaže da je nedugo nakon njegove smrti umrla i Anđelija i da sada zajedno počivaju na Rađevom polju.
Rađevina čuva sećanje na Rađa
Meštani ovoga kraja svakog proleća kreče kamen u bijelo.
– Običaj je da taj kamen svake godine kreči sin jedinac, jer je i Rađ bio jedinac kako bi sačuvao Rađevinu od vremenskih nepogoda, a žene koje ne mogu da imaju decu odlamaju deliće kamena kako bi uspele da zatrudne i priče govore da je ta tradicija delotvorna – objašnjava naš sagovornik.
Tokom Prvog svetskog rata Austrougari su sa Gučeva i Mačkovog kamena granatirali Rađevu dolinu, pa je i zavetni kamen oboren na zemlju i oštećen. Narednih godina oluje i grad redovno su pustošili ovim krajem. Tada su seljaci, po savetu nekog mudrog starca, ispravili Rađev kamen i okrečili ga. Od tada na ova polja samo pada blagorodna kiša.
Legenda Rađevog medaljona
Na belom nadgorbnom spomeniku nalaze se tri uklesana krsta što je jasan znak da je upravo ovde sahranjen čuveni vitez Rađ. Veruje se da je sa njim pokopan i njegov medaljon koji je dobio na putu za Kosovo.
– Nemci su, tokom Drugog svetskog rata, otkopali grob viteza Rađa i uzeli njegov medaljon. Predanja kažu da se tu celu nemačku jedinicu zadesila stravične tragedije, ili su ginuli ili nestajali u Srbiji. Jedini preživeli bio je oficir koji je nosio medaljon, ali koji ga je zbog nesreće koja ga je pratila i vratio vlasniku – pripoveda Pantelić dodajući da moramo pamtiti ko smo i šta smo jer bez prošlosti nemamo ni budućnost.
Konak viteza Rađa čuva uspomenu na slavnog junaka
Kao što smo na početku teksta rekli, posetili smo domaćinstvo porodice Pantelić – Konak viteza Rađa. Ulazeći u dvorište nismo mogli a da ne primetimo da je svaki kutak ovog domaćinstva uređen u etno stilu, sa akcentom na legendu o slavnom vitezu Rađu. Domaćini fini i ljubazni, jednom rečju sve odiše gostoprimstvom.
Iako se nalazi na samo dva kilometra od magistralnog puta Loznica – Valjevo, ovaj konak posetiocima pruža osećaj potpunog mira i tišine. Dolazeći ovde stiče se utisak da se nalazimo na nekoj planini, kilometrima daleko od saobraćajnih gužvi i buke. Vlasnik, Milan Pantelić, kaže da za reklamom nisu imali potrebe, jer jednom ko dođe taj se uvek rado vraća.
U okviru konaka nalaze se autentični veliki i mali vajat, a u planu je i prenošenje kuće sa ognjištem iz Kržave. Kompleks poseduje i sopstvenu destileriju i otvoreni bazen, koji je će gostima biti na raspolaganju naredne sezone.
– Za sada naš smeštajni kapacitet je šest osoba, ali ako Bog da, uskoro se možemo pohvaliti sa čak 30 ležajeva. Naši gosti mogu birati da li žele sami da spremaju hranu ili ćemo mi za njih to raditi. Specijalitet naše kuće je goveđi i svinjski sač koji se sprema od 3 do 5 sati – kaze Milan.
Rakija se ne pravi, ona se peče
Kako dodaje, gosti ga najčešće pitaju kako je nastao konak, a to je uvek dobra prilika da ih uz časicu domaće rakije upozna sa istorijom Rađevine.
– Ideja se rodila kod mene i mog pokojnog oca 2018. godine. Hteli smo na dedinom imanju da napravimo nešto što je drugačije od drugih a ujedno i da sačuvamo uspomenu na slavnog junaka, viteza Rađa. Naše domaćinstvo poseduje i svoj podrum sa rakijom koju pečemo na tradicionalan način. To podrazumeva da se voće peče u starim kazanima prevrtačima. Naša rakija je 22 grada, što bi mi muškarci rekli, prava muška. Osnovni cilj je da sačuvamo staru vrednost i da gostima priuštimo jedan divan i miran odmor obogaćen novim znanjima i ukusima – zaključuje Pantelić.
Lj.Marković
