Međugeneracijska solidarnost je kompleksan pojam prisutan u svim oblastima u društvu, upravo zbog toga neophodno je da kreiramo bolje odnose među generacijama i da počnemo da gradimo međugenaracijski sporazum, gde bi svaka generacija imala svoju ulogu u društvu, ali i odgovornost. Da bismo stvorili „Društvo za sve generacije“ moramo preispitati sliku na koji način posmatramo mlade ljude, na koji način posmatramo ulogu žena i starijih osoba u društvu. Ovo je vrlo važno, jer upravo slika o pojedinim generacijama i stavovi utiču na ponašanje, tako da je potrebno kontinuirano raditi na unapređenju međugeneracijske saradnje. Takođe je potrebno da obezbedimo dugoročnu finansijsku sigurnost naših sistema socijalne i zdravstvene zaštite, kao i penzionog sistema i to sada kada smo još uvek u demografskom bonusu. Potrebno je da društvo omogući i podstakne pun potencijal razvoja žena i muškaraca tokom celog životnog ciklusa i stvori uslove za punopravno učestvovanje u društvu. Solidarnost među generacijama ne treba shvatiti samo u finansijskom smislu, već je vrlo važna međusobna saradnja, razumevanje i suživot generacija. Ona je sada zbog izmenjene demografske strukture važnija nego ikad, s obzirom na to da postojeća rešenja ne mogu garantovati odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve građane, što predstavlja jezgro političke i socijalne sigurnosti za svako društvo. Opaža se da se rešenja mogu naći u promeni odnosa među generacijama, traganju za novim formama razmene i novom odgovornošću kod svih generacija: mladih, sredovečnih i starijih. Promena slike, kreiranje inkluzivnih javnih politika i inovativnih projekta koji će biti usmereni na međugeneracijsku solidarnost omogući će izgradnju kohezivnog i održivog društva koje će biti usmereno na dostojanstvo i ravnopravnost svih građanki i građana, što je sa druge strane preduslov razvoja društva. Bez međugeneracijskog dijaloga i solidarnosti nema ni razvoja društva i očuvanja porodice kao stuba svakog društva.
Negativni stereotipi o starenju, uključujući i sliku u medijima, prikazuju starije kao bolesne, zavisne i skupe za društvo, ali postoje i negativni stereotipi o mladima koji se prikazuju kao neiskusni, lenji, nepouzdani i sebični. Upravo zbog ovih stereotipa, društvo često ostaje uskraćeno za konstruktivnu sliku međugeneracijske solidarnosti, jer mladi i stariji, kao i osobe srednje generacije, zajedno kroz volonterske aktivnosti omogućavaju pozitivne promene u društvu i stvaraju socijalne inovacije.