Slavko Stijaković, osnivač i suvlasnik medijske grupacije, za naš portal otvoreno je govorio medijskim natpisima u kojima se spominje, a u kojima se govori o njegovom profesionalnom angažmanu u Vojsci, svedočenju u Hagu, medijima čiji je osnivač i suvlasnik, sudskim sporovima koje je vodio protiv onih koji su objavljivali neistinite informacije o njemu i njegovim poslovima.
Slavko Stijaković
Stijaković: Znamo odakle vetar duva!
Da je pravda spora, ali dostižna potvrđuje i presuda Višeg suda u Beogradu (broj 448/21) kojom je sud presudio u korist Slavka Stijakovića koji je tužio jedan internet portal iz Srema zbog povrede časti i ugleda objavljivanjem neistinitih informacija.
Slavko Stijaković, koji je je manjinski vlasnik Televizije Fruška gora kaže da zna odakle vetar duva i da je do sada već objavljen niz naručenih članaka od strane jedne konkurentske grupe.
„Ja znam i ko to traži i plaća i koliko plaća. Ali ja se time ne bavim. Doći će vreme za to. Neko je na jednom portalu dobio novac da na najružniji način piše o našim medijima da bi nas na neki način skrajnuli. Inače u životu se vodim mišlju „Kad idete, prema nekom cilju, a okrećete se na lavež svakog psa, vi nikad na cilj nećete stići“. Eto, to je i odgovor ovima koji su tako naše medije nazivali nepostojećim, fantomskim, ovakvim onakvim. Sada su fantomski su oni kojima se ne zna gde stanuju, koje sud ne može da pronađe kada treba da dođu na ročište, koji menjaju adrese sedišta svojih firmi, koji na sve načine izbegavaju pravdu“.
Govoreći o uslovima rada za zaposlene, Stijaković kaže:
„Nije fer da ja o tome govorim. O uslovima rada pitajte zaposlene: na primer Dušanku Novaković koja je najduže sa mnom. Ili pre neki dan devojku koja je došla Milenu Božić. Pa zašto je došla kod nas, a radila je u većem mediju nego što smo mi?“, poručuje Stijaković dodajući da je Televiziji Fruška gora produžena dozvola za narednih sedam godina, što je, kako kaže, „dokaz da je ono što radimo kvalitetno i da ima potrebe na medijskom tržištu za jednim takvim medijem“.
Stijaković: Cela Srbija na dlanu
Slavko Stijaković je osnivač i suvlasnik medijske grupacije koju osim Televizije Fruška gora čine još i Gradska M televizija iz Sremske Mitrovice, Radio Breg iz Titela, Radio Fruška gora iz Rume i RTV Centar Srem takođe iz Rume.
„To je neka vojvođanska i sremačka priča koju sam ja zahvaljujući mojim saradnicima pokrenuo i uspešno održao. Ne bih nikog da izdvojim, ali najveći broj onih koji su sa mnom krenuli i danas su tu. Medijsku priču zasnivamo pre svega na pozitivi, radimo tu vrstu prgograma, prepoznatljivi smo po dobrim prilozima, dobrim projektma, dobrom zabavnom programu. Sufinansirani smo od strane Republike Srbije, Autonomne pokrajine Vojvodine i pojedinih lokalnih samouprava.“, sa ponosom ističe Stijaković koji je uporedo sa ovom, razvijao i još jednu medijsku grupaciju.
„Što se tiče matične Turističke televizije, to je televizija odnosno privredno društvo koje je registrovano u Beogradu i ono je zamišljeno da bude jedan nacionalni brend. Mi još uvek nemamo snage da ga iz naših izvora podignemo, ali vreme će učiniti da to bude. Naš projekat Turističke televizije, namenske, za Srbiju smatramo potrebnim. I Ekspo 2027. je prilika da baš naša Turistička televizija bude nosilac promotivnog dela za našu zemlju. Turistička televizije je registrovala ceo niz portala kao četvrte generacije medija koje mi pravimo i razvijamo u Srbiji. Vi danas imate koliko hoćete informativnih portala, međutim mi razvijamo portale sa jednom simbolikom, kao na primer: „Hej salaši“, ili „Ramonda“ ili „Skadarlija“ , „Peto tri“ i tako dalje. Ja pozivam te koji su otvorili sajt Agencije za privredne registre pa tamo čitali i izgubili dane da broje koliko mi imamo portala – da ne gube vreme. Imamo ih 18, a registrovaćemo još pet i na celoj teritoriji Srbije imaćemo jedini razvijenu našu mrežu portala koji obuhvataju interesne sfere kao što su istorija, turizam, ekologija, zdrav život, gastronomija. Ljudi koji sada sa mnom rade uložili su ogroman trud, tako da će to, prema mojoj proceni, neminovno biti još jedna medijska grupacija koja će u budućnosti biti uspešna“, smatra on.
„Što se tiče medija, na dlanu nam je cela Srbija. Imam saradnike svuda i naša mreža se širi“.
Navodi i da u budućnosti želi da nastavi sa podmlađivanjem kolektiva, bilo kroz zapošljavanje ili stipendiranje.
„Želja nam je da ta profesija novinara lagano izađe na neku svetliju granu i da nam medijski prostor Srbije bude što manje zagađen. Lično mi kao čoveku smeta krilatica „Da vest koja nije crna, nije vest“, jer smatram da je to proizvod ljudi koji su tvorci lošeg i to je namera – da se taj prostor zagadi što više kako bi se ljudi što lošije osećali. Mi se borimo protiv toga, mi tražimo dobre stvari, dobra dela, dobre ljude, uspešnu decu. Crno kad se desi, samo po sebi je crno i ne treba ga crniti još više. Baš zato što dodatno svetlo bacamo na neke svetle i lepe primere, privlačimo ljude i ljudi žele da budu naši saradnici“.
Stijaković: Sve je iz iste kuhinje!
Ime Slavka Stijakovića se pokušalo na pljuvačkom portalu dovesti u vezu i sa firmom „Zora sport“ koja je registrovana na istoj adresi gde je i njegova adresa stanovanja. Istina je da je „Zora sport“ porodično preduzeće čiji osnivač je Zorica Stijaković, supruga Slavka Stijakovića. U pitanju je firma koja se bavi proizvodnjom u oblasti tekstilne industrije i sportske opreme. Ovo privedno društvo uspešno posluje skoro punih trideset godina i izborila je svoje mesto na tržištu.
„Pa gde bi drugo mogla da registruje firmu nego na adresi objekta koji smo sagradili na Voždovcu? Tu nam je sedište firme, tu i boravimo. To je objekat koji smo izgradili po zakonu i ne razumem, izuzev zluradosti pojedinih plaćenih pljuvačkih portala, da mi na ružan način prezentuju čist posao koji već 30-ak godina moja supruga uspešno organizuje i radi, a to što je na istoj adresi“, kaže Stijaković ističući da su veoma ponosni što su opremali neke sportske ekipe, poput odbojkaške ekipe „Jedinstva“ iz Stare Pazove, ili teniske reprezentacije Srbije itd.
„U našoj kancelariji najdraža slika je Novaka Đokovića u opremi Zora sport. Svaka dalja priča je suvišna, ako neko ima lošu nameru, njegov problem“, zaključuje Stijaković.
Stijaković: Ponosan sam na moj doprinos u Hagu
Po prvi put ime Slavka Stijakovića našlo se u široj javnosti povodom slučaja Vukovarske trojke kada je bio svedok odbrane u Haškom tribunalu. O tome se i danas može mnogo pročitati na internetu, može se pronaći čak i transkript gde je doslovce zabeleženo šta je tačno Stijaković izjavio u Hagu. Ipak, ima i onih tekstova koji na negativan način spinuju čitavu priču.
„Objavljivanje mog imena i vezivanje mog imena za ratna zbivanja u Vukovaru radila je tendenciozno jedna plaćenička grupa novinara na nekoliko portala opet plaćenih da pljuju svakog oficira koji pošteno služi svom narodu. Jedan je pokušao i mene da blati za događaje tokom rata u Vukovaru. Sve se to završilo na Višem sudu. U vezi sa tim događajima mogu reći: Ja ni jedan zločin za vreme mog boravka na ratištu u Vukovaru nisam video. Nisam svedok toga. I ne mogu da kažem da je nešto bilo, kad ja to nisam video“, kaže Stijaković koji sa ponosom ističe da je bio i svedok odbrane u Haškom tribunalu u vezi sa „Vukovarskom trojkom“.
„Kao zamenik komandanta nisam morao da budem svedok Vukovarskoj trojci. To je trebalo da bude moj komandant, tadašnji pukovnik Borivoje Tešić. Ja sam iz ljudske potrebe da pomognem tamo gde eventualno mogu pomoći, sam se javio i otišao da svedočim u Hag. Kako sam ja to tamo uradio najbolje može da se vidi kada neko otvori Humanitarno pravo gospođe Kandić koja je moje svedočenje objavila u celosti. Ja ću i sada reći: To je moj najveći profesionalni uspeh u uniformi – da u Hagu dam svoj doprinos da branim svoje saborce, zbog njih, njihovih porodica i unučića. Sva trojica koja su optužena u Hagu – i Mrkšić i Šljivančanin i Radić, svi su oni moji dragi drugovi iz raznih perioda službe. Sa nekima se i danas srećem i družim. Obzirom da je to moj najveći doprinos možete da shvatite da mi dva vanredna i jedno prevremeno unapređenje i Orden za hrabrost koji sam dobio za vreme rata ne znače toliko kao učešće u Hagu. Kao rezultat tog angažmana imali smo prvog oslobođenog oficira u Hagu, gospodina Radić Miroslava. Ja sam na to delo ponosan“.
„Najsvežiji dokaz mog prisustva među dragim kolegama je i Zahvalnica koja mi je uručena u decembru 2023. godine od strane pripadnika Garde Vojske Srbije“.
Stijaković: Ocene mojih pretpostavljenih najbolje govore o meni
Podsetimo, Slavko Stijaković rođen je 1960. Godine u Banja Luci. Završio je Srednju vojnu školu Kopnene vojske u Sarajevu sa odličnim uspehom, da bi nakon dve godine službovanja u Baru bio upućen na školovanje na Vojnu akademiju, koju je završio kao prvi u rangu te klase sa ocenom 9,46. U Centru vojne škole u Sarajevu radio je kao predavač, nakon čega je službu nastavio u Gardi, kao najelitnijoj jedinici Vojske JNA.
„Godine 1991. nas je zadesio taj građanski rat, a moja jedinica je dobila zadatak da učestvuje na vukovarskoj operaciji – na deblokadi kasarne i oslobađanju Grada Vukovara od tadašnjih pobunjenih snaga vojske tada samoproglašene Republike Hrvatske. To mi je prvo ratno iskustvo i o njemu mnogi su pisali“, priča Stijaković dodajući da je tokom te operacije dva puta bio vanredno unapređen.
„Po izbijanju rata 1992. godine u Bosni i Hercegovini odazvao sam se na poziv komndata Prvog krajiškog korpusa, generala Talića, nakon čega je nastavio školovanje u Komandno-štabnoj školi. Tu sam dobio čin potpukovnika i službenu ocenu mog angažmana koju je potpisao moj pretpostavljeni, i sada živ, general Đukić“.
Službena ocena Slavka Stijakovića
„Tako da zlurado ili zlonamerno pisanje o nekom mom ratnom angažovanju u Bosni i Hercegovini sa negativnim predznakom najbolje može da odgovori ocena mog prvog pretpostavljenog. Niko normalan ne voli rat, ali ja sam otišao tamo na poziv mog zavičaja“, pojašnjava Slavko Stijaković koji se po okončanju rata 1997. godine vratio na službu u Vojsku Jugoslavije.
„Zlonamerno analiziranje mog učešća u ratu ima za cilj da umanji moj ugled i poštovanje mojih saboraca!“, navodi Stijaković.
Bombardovanje ga je zadesilo na dužnosti komandanta 505. Pešadijske brigade u Sremu od kada i počinju njegove veze sa ovim prostorom .
„Tad sam upoznao ovaj „sremski narod“, zavoleo sam ga i danas se jako lepo osećam kad dođem tu. Ta šarolikost naroda, gostoprimstvo, bogatstvo Srema, geoprostor, meni to sve prija. Posle 1999. sam upućen na školovanje u školu za generale gde sam i ostao za profesora. Profesionalnu službu sam završio penzionisanjem 2003. godine.“
„Pored navedenih pokušaja unižavanja mog imena, autori tekstova su pokušali da moje svedočenje za veliki predmet „Azotara“ Pančevo svedu u nekakvu moju krivicu kao da je biti svedok pred Tužilaštvom neke zemlje samo po sebi loše. Tačno je da sam ja svedočio u tom velikom predmetu i izneo svoja saznanja, jer sam srađivao sa jednim od optuženih lica. Taj predmet je obuhvatao optužbom 48 lica i u dokaznom postupku Tužilaštvo je prikupilo dokaze i razgovorima tj. svedočenjima lica koja su imala kontakta sa nekim od optuženih. Prema zluradom pisanju autora, ispada da smo svi mi svedoci, a to je bilo preko 300 lica, isto nešto krivi, pa tako i ja. Svaki put kada me državne institucije pozovu, kao što je ovaj put bilo Tužilaštvo, i kada zatraže bilo kakvu informaciju o bilo kakvom delu, mišljenja sam da je to zakonska obaveza i uvek ću se odazvati po pozivu“, kaže Stijaković.
„Na kraju mogu da kažem da svi ti tekstovi koji moje ime stavljaju u negativan kontekst bilo da je u vezi medija ili Zora sporta ili moje profesionalne karijere, ne mogu da umanje moj rad ili onemoguće naš uspeh, a ja svim pljuvačima mogu samo da poručim da ponovo odgledaju seriju „Otpisani“, zaključuje Stijaković.
