Да пожила Ирина Колєсар (Колєсарова) би 22. новембра 2022. наполнєла 97 роки. Судьба єй одредзела кратши животни вик. Цихо и достоїнствено, так яка була цали живот, нєстала зоз наших животох початком септембра 2002. Похована є на заґребацким теметове Мироґой. Младшим ґенерацийом мено Ирени Колєсаровей нє значи вельо, або им є цалком нєпознате. Наобрат, старши ґенерациї…
Да је поживела Ирена Колесар би 22.новембра 2022. напунила 97 година. Судбина јој је одредила краћи животни век.Тихо и достојанствено, каква је била цео живот, нестала је из наших живота почетком септембра 2002. Сахрањена је на загрeбачком гробљу Мирогој. Млађим генерацијама име Ирене Колесар не значи много, или им је у потпуности непознато. Насупрот томе,…
Постої єден обичай, то валянє майского древа, котри од першей половки 19. вику чуваю лєм Руснаци у Бикич Долу. Попри кирбаю (швето у местох дзе жию Руснаци), найвекше швето праве тот обичай. Руснаци зоз Бикич Долу по тим обичаю єдинствени у швеце. 30априла кед ше змерка, садзи ше майске древо же би ше дочекал ютредзень…
Постоји један обичај, рушење мајског дрвета, који од прве половине 19. века чувају само Русини у Бикић Долу. Поред Кирбаја (сеоске славе), највећа прослава је управо овај обичај. Бикићански Русини су по овом јединствени. 30. априла у смирај дана, сади се мајско дрво које осване за први мај, зато се и зове мајско дрво. Руши се…
Срим, на сербским язику Срем, лат. Syrmia, Sirmium (наволани по римскому городу Сирмиуму, нєшкайша Сримска Митровица), ґеоґрафски реґион у Панонскей нїжини, административно подзелєни медзи Сербию и Горватску. Горватска часц облапя векшу часц Вуковарско-сримскей жупаниї, а сербска часц Сриму углавним у АП Войводини, окрем восточней часци хтора часц городу Беоґрад. На териториї Войводини, Срим з найвекшей…
Срем, на русинском Срим, лат.Сyрмиа, Сирмијум (назван по римском граду Сирмијуму, данашња Сремска Митровица), географски је регион у Панонској низији, административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део Вуковарско-сремске жупаније, а српски део Срема углавном је у АП Војводини, сем источног дела који је део града Београда. На територији Војводине, Срем…
Руснаци маю специфични и препознатлїви єдла хтори характеристични по слатко- сланих комбинацийох. Традицийни руски єдла смачни и єдноставни, мишанїна су желєняви и цеста, а шунка, „ домашнї колбаси“ и „сирец“- руски специялитет од вайцох и млєка, обовязна часц шветочного, нєпосного, обеду. Як и шицки Войводянє и Руснаци з часом постали прави ґурманє. Зоз приходом до…
Русини имају специфичну и препознатљиву кухињу коју карактеришу слатко – слане комбинације. Кухињу Русина одликују лепа и једноставна јела, као својеврсна комбинација поврћа и теста, с тим што су шунка, домаће кобасице, и „сирец“ – специјалитет од млека и јаја, незаобилазни део мрсне трпезе. Као и сви Војвођани и Русини су током времена постали прави…
На териториї Панонскей ровнїни и просторе нєшкайшей Войводини и Сербиї Панонски Руснаци жию вецей як 270 роки. 17. януар 1751. остава зазначени як окремни дзень у историї Руснацох. Франц Йозеф де Редл, краьовски намеснїк царици Мариї Терезиї, потписал контракт о насельованю Руснацох зоз горнїх крайох сиверо-восточних часцох царства (простора Карпатох, Поткарпатья, нєшкайшей восточней Словацкей, Польскей,…
На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије панонски Русини живе преко 260 година. 17.јануар 1751 године, остаје забележен као посебан дан у русинској историји. Франц Јозеф Дерегл, краљевски намесник царице Марије Терезије, потписао је контракт о насељавању Русина из горњих североисточних делова царства (простор Карпата, Поткарпатја, данашње источне Словачке, Пољске, Мађарске и…
