Фото: petarriznič/facebook
Рођен је 28. априла 1890. године у белоруском месту Браслав. Основну
школу и гимназију завршио је у украјинској варошици Бучач. По
завршетку гимназије, Ризнич уписује Медицински факултет у Лавову, и
завршава осам семестара. За време студија у Лавову, Ризнич завршава
шестомесечни курс уметничке школе (1913). Добро се упознао са животом
и делом, Константина Станиславског чију је умтеничку филозофију
следио до краја свога живота.
Револуционарна превирања у царској Русији 1917-1919. године Ризнича
су затекли на страни мењшевика. Као таквог, белогардејци га заробљавају,
али је као интелектуалац имао слободан статус са којим је стигао у
Дубровник, град за који су Ризничови преци тврдили да у њему имају
своје корене. Али, у Дубровнику није нашао своју даљу родбину . Са
једном групом емиграната населио се у Врбасу и оженио учитељицом
Цецилијом Шанта.
У том периоду апсолвирао је на Правном факултету у Суботици. Од 1945.
до пензије 1958. године, живео је у Руском Крстуру где је предавао
русинки језик.
Слободно време посветио је раду у аматерском позоришту, где припрема
представу и ту добија надимак Ђађа.
Када је основна Русинска матица, Ризнич је био задужен за унапређење
позоришног аматеризма.
У Куцури, Руском Крстуру и Врбасу са аматерима је поставио на сцену 51
позоришни комад, а истовремено, на српском језику у Врбасу и Кули
поставио је значајан број позоришних представа и произвео целу плејаду
глумаца-аматера.
Своју режисерску каријеру завршио је у Руском Крстуру 1966. године.
У његову част, од 1969. године у Руском Крстуру се одржава Драмски
меморијал назван његовим именом Петро Ризнич Ђађа. По њему је
названо и Русинско народно позориште у Руском Крстуру.
Умро је 1966. године и сахрањен је у Врбасу.
Фото: petarriznič/facebook
