Рођен 16. септембра 1920. године у Бикић Долу- Привина Глава. Отац
Ђура и мајка Јустина били су земљорадници. Основну школу је завршио у
Привиној Глави, грађанску школу у Шиду, средњу пољопривредну у
Крижевцима, а дипломирао је на Пољопривредном факултету у Земуну
1950. године. У време када је радио, за 4 године, завршио је и
специјализацију у Кембриџу у Великој Британији.
По завршетку факултета радио је као ентомолог у Заводу за
виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима; од 1957. на позив је
био стручни сарадник Пастеровог завода у Новом Саду, све до пензије
1988. године. Основна област рада било му је проучавање вируса код
инсеката и њихов значај за заштиту животне средине, као и проучавање
вируса беснила.
Пастеров завод сарађивао је са Светском здравственом организацијом
(WHO) у вези са темама заштите животне средине, као и са Пастеровим
заводом у Паризу, где је доктор Сидор радио месец дана.
Познавање језика (енглески, француски, пољски, руски, али и матерњи
русински) , многобројна путовања на међународне конгресе виросолога у
Европи и Америци, допринели су да креативни научни рад, остане као
резултат дат човечаству, поред вредне дисертације , и 120 научних радова
објављивани више у страним, него у домаћим часописима. У Матици
српској у Новом Саду постоји 32 референце, од којих је највећи број
објављен у Зборнику за природне науке, у периоду од 1967. до 1997.
године.
За дугорочну, успешну каријеру у подручју науке, др Кирил Сидор добио
је велии број похвала, повеља, Орден науке са сребрним венцем, Златну
плакету организације „Србијашуме“ и З латну плакету Завода за заштиту
природе Србије.
Фото: RTV centar Srem
