Srpska pravoslavna crkva i vernici koji poštuju Julijanski kalendar obeležavaju danas Hristovo stradanje, Veliki petak, dan kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.
Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću.
Pravoslavni vernici tog dana strogo poste, provodeći dan samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i ceo dan ništa ne jedu, niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode.
U većini krajeva Srbije na Veliki petak farbaju se jaja. Veliki petak je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.
U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenja na Veliki četvrtak, a na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima.
Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi“.
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.
Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.
Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom.
Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.
