Portal Devič, novi medij na medijskom nebu naše zemlje, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, pokrenut je sa misijom očuvanja duhovnog i kulturnog nasleđa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Novinari sa višedecenijskim iskustvom se trude da prikažu značaj Kosova i Metohije ne samo kao geografskog prostora, već kao srca duhovnosti i identiteta našeg naroda. Manastiri, crkve, ikone, mučenici i svetitelji – sve su to neizbrisivi tragovi vekovne borbe i postojanja na ovim prostorima.
Misiju Portala Devič prepoznalo je i Ministasrtvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije koje je na nedavno realizovanom konkursu za medije čije je sedište na KiM podržalo projekat „Duhovno blago na severu Kosova i Metohije“.
U okviru realizacije pomenutog projekta 10. juna, objavljen je prvi autorski tekst na temu „Manastir Brnjak — Dolazak Jelene Anžujske i prva srednjovekovna škola za žene“ koji prenosimo u celosti kao znak podrške kolegama koji rade na KiM i u cilju promocije kulturno-istorijskog nasleđa našeg naroda na tom području.
Manastir Brnjak — Dolazak Jelene Anžujske i prva srednjovekovna škola za žene
Na krajnjem severu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, tik iznad Gazivodskog jezera, okružen zelenilom i obasjan jutarnjim suncem, nalazi se manastir Brnjak. Ovo malo mesto, koje je danas gotovo zaboravljeno i broji svega nekoliko desetina stanovnika, nekada je bilo dom srpske kraljice Jelene Anžujske. Ona je u HIII veku podigla manastir Brnjak, kao supruga srpskog kralja Uroša I Nemanjića.
Sveta Jelena Anžujska, kao snaja dinastije Nemanjića, izdvaja se među mnogim strankinjama udatim za srpske prestolonaslednike, pre svega po iskrenoj ljubavi prema Srbiji. U zemlju je došla oko 1245–1250. godine, a u njenu čast čitavom dolinom Ibra zasađen je jorgovan.
Ko je bila Jelena Anžujska
Po predanju, tokom svoje vladavine podigla je brojne svetinje, među kojima se posebno ističu manastiri Gradac, gde je sahranjena, i Brnjak, u kojem je provela poslednje godine života i preminula 8. februara 1314. godine.
Istoričar Luka Jovanović ističe da se u govoru o manastiru Brnjak nikako ne sme izostaviti velika uloga Jelene Anžujske.
„Istorijski, duhovni i kulturni značaj manastira Brnjak je zaista velik. Kada govorimo o jednoj takvoj svetinji Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda, moramo sagledati sve aspekte njegovog nastanka, postojanja i obnove. Danas je Brnjak ženski manastir, ali u prošlosti je bio jedno od najznačajnijih mesta srpske duhovnosti i srednjovekovne države. Njegova ktitorka bila je upravo Jelena Anžujska, supruga kralja Uroša i majka dvojice velikih srpskih vladara: Stefana Dragutina i Stefana Milutina“, objašnjava Jovanović.
Upravljanje i razvoj Brnjaka
Kult Jelene Anžujske je s vremenom rastao, a u narodu je sve više poštovana. U to vreme znalo se da manastir postoji i da je pod upravom kralja Uroša, ali se i tada o njemu govorilo s velikim poštovanjem. Brnjak je tek čekao svoje prve redove u istoriji srpske duhovnosti.
Nakon povlačenja kralja Uroša i stupanja na presto njihovih sinova — Dragutina i Milutina — Jelena dobija na upravu oblasti Zete, Gornjeg Ibra i Trebinja. Upravo će ta oblast Gornjeg Ibra igrati značajnu ulogu u istoriji srednjovekovne Srbije.
Izgradnja dvora, crkve i prve škole
U Brnjaku se podiže dvor i crkva, a u njihovoj izgradnji narod učestvuje s velikim oduševljenjem.
Inspirisana dobrotom meštana Ibarskog Kolašina, nedaleko od dvora Jelena podiže i prvu srpsku školu za devojke.
„Upravo u tom delu Stare Raške, u istorijskom srcu dinastije Nemanjića, Jelena odlučuje da osnuje dvor sa školom, crkvom i pratećim objektima. To je bilo sedište njene političke moći, ali i duhovnog i prosvetiteljskog života. Okupljala je mlade Srpkinje, plemkinje, ali i devojke iz naroda, i podučavala ih vezu, rukotvorinama, čitanju, pisanju i muzici. Brnjak je u to vreme imao ogromnu infrastrukturu i zna se da je bio namenjen smeštaju velikog broja ljudi. Na kraju krajeva, to je bila vladarska rezidencija Jelene Anžujske“, kaže istoričar iz Kosovske Mitrovice.
Obnova manastira Brnjak
Episkop raško-prizrenski Teodosije je u maju 2020. godine doneo odluku da se, u cilju unapređenja života u Ibarskom Kolašinu, obnovi manastir Brnjak, posvećen Svetom Đorđu. Planirano je da petnaest monahinja iz manastira Gračanica, na čelu sa igumanijom mati Stefanidom, nastavi svoj monaški život u ovom obnovljenom manastiru.
Nekada moćno središte duhovnosti i prosvete, manastir Brnjak i danas tiho svedoči o ženi koja je u srce Srbije unela svetlost znanja, ljubavi i vere. Nasleđe Jelene Anžujske živi – u molitvama, u kamenu, u sećanju naroda.
