Foto: wikipedia.org
Hrvati u Vojvodini predstavljaju relativno heterogenu manjinsku zajednicu koja zbog različitih povijesnih
okolnosti područje današnje Vojvodine nastanjuje u različitim razdobljima, najčešće pod subetničkim
imenima, s relativno distinktivnim dijalektološkim značajkama, iako su većinom prevladavali
novoštokavski ikavci. Tomu pridonosi i činjenica da su bili sudionici zasebnih povijesnih procesa
integracije, kako u suvremenu hrvatsku naciju, tako i unutar sebe.
Najstarija hrvatska zajednica na području Vojvodine jesu Hrvati u Srijemu koji nastanjuju od doseljenja
slavenskih plemena u Podunavlje. U ranom srednjem vijeku Srijem je povremeno u sastavu hrvatske
države, tj. prijelazno područje s nestalnom granicom i poprište sukoba s Bugarima. Područjem je, prema
navodu u Supetarskom kartularu, upravljao ban Srijema , jedan od sedam banova u Hrvatskom
Kraljevstvu. Stanovništvo u to vrijeme nosi slavensko ime i kao takvo sudjeluje u procesu stapanja s
ranijim populacijama u formiranju jedne šire zajednice koja će sebe u kasnijim stoljećima definirati pod
hrvatskim imenom. Za hrvatske skupine u Srijemu u srednjem vijeku će se pored slavenskog imena sve
češće koristiti ime Dalmatinci. U predosmanlijskom razdoblju, veći dio Srijema nalazi se u sastavu
Vukovske županije čije su granice na istok sezale preko Fruške gore na Savu do Laćarka i Martinaca.
Županija je bila gusto naseljena s nizom utvrda naselja i posjeda. Područjem su upravljali hrvatski
velikaši, zatim feudalci porijeklom iz raznih europskih zemalja i srpski despoti koji su imali u posjedima
dijelove Srijema kao feudalna lena ugarskih vladara.
Srednjovjekovne i ranonovovjekovne migracije
Osmanlijski prodori na Balkan, potom u srednju Europu, prouzročili su velike političke i društveno
gospodarske promjene u osvojenim područjima što je potaknulo niz prisilnih migracija. Osvojenje
istočnohrvatskih područja u Srijemu zbilo se u prvoj polovici XVI. stoljeća. Do osmanlijskog osvajanja
Srijem su većinom nastanjivali Hrvati, Mađari i Srbi. Dio srijemskih Hrvata se pred osmanlijskim
nadiranjem povukao na zapad i sjever u sigurnije krajeve, dio se islamizirao za vrijeme osmanlijske vlasti
postupno formirajući novi etnicitet oblikovan religijskim identitetom, a dio se očuvao u manjim
skupinama na područjima oko današnjih naselja: Srijemske Mitrovice, Morovića, Rume, Erdevika,
Golubinaca, Petrovaradina, Slankamena, Srijemskih Karlovaca i Srijemske Kamenice. Osim na islam, dio
Hrvata je u turbulentnim vremenima prešao na kalvinizam (Grgurevci, Srijemski Karlovci, Petrovaradin),
a dio na pravoslavlje (Velika Remeta, Manđelos, Voganj, Dobrinci, Golubinci). Tomu su pogodovale
osmanlijske vlasti koje su bile snošljivije prema kalvinizmu i pravoslavlju. Katolički svećenici uspjet će
vratiti Hrvate kalvine katoličanstvu dijelom za osmanlijskog vladanja, a većinu nakon njihova
protjerivanja. Hrvatsko neislamizirano katoličko stanovništvo je pod osmanlijskom vlašću živjelo u
relativno zatvorenim zajednicama odvojeno svojim socijalnim položajem i vjerom od vladajućeg
muslimanskog sloja. Skupine hrvatskog stanovništva iz Slavonije sele se u Bačku za vrijeme velikaških
sukoba pristaša Ferdinanda Habsburškog i Ivana Zapolje oko prava na ugarsku krunu. Smjer migracija iz
Slavonije u Bačku stanovništvo nastavlja tijekom osmanlijskih vojnih pohoda 1530.-1537., tražeći
sigurnost na područjima kojima je vlado Ivan Zapolja. Hrvati se naseljavaju u manjim skupinama sve do
Tise. Osmanlijske vlasti zbog gospodarskih razloga ubrzo rekoloniziraju prostor Podunavlja pa se tako
doseljava islamizirano stanovništvo iz Bosne, ali i kršćansko stanovništvo s područja pod njihovom
vlašću. Hrvati Bunjevci se već sredinom XVI. stoljeća naseljavaju u Bačku sa šireg područja Dalmacije,
zapadne Bosne i Hercegovine (kasnije i iz Like). Masovnije doseljavanje Bunjevaca (Dalmatinaca) u
međuriječje Dunava i Tise odvija se pod osmanlijskom vlašću u prvim desetljećima XVII. stoljeća zbog
političkih i socijalnih prilika. Najveći selidbeni val u Podunavlje bio je potaknut osmanlijskim porazima,
njihovim protjerivanjem iz Bačke i dijela Srijema, ali i kršćanskim porazima u Bosni. Iz južne Ugarske i
Srijema seli se islamizirano stanovništvo i Turci u Bosnu, a doseljavaju skupine Bunjevaca i Šokaca.
Историјат и идентитет Хрвата у Војводини
Историја и идентитет Хрвата у Војводини Хрвати у Војводини представљају релативно хетерогену
мањинску заједницу која је, услед различитих историјских околности, насељавала подручје
данашње Војводине у различитим периодима, најчешће под субетничким именима, са релативно
изразитим дијалектолошким карактеристикама, иако су новоштокавски икавци преовлађивали.
Томе доприноси и чињеница да су били учесници у одвојеним историјским процесима
интеграције, како у модерну хрватску нацију, тако и унутар себе. Најстарија хрватска заједница на
подручју Војводине су Хрвати у Сријему, који насељавају Подунавље од насељавања словенских
племена. У раном средњем веку, Сријем је повремено био део хрватске државе, односно
прелазно подручје са нестабилном границом и поприштем сукоба са Бугарима. Према
Супетарском картулару, подручјем је управљао сријемски бан, један од седам банова у Хрватском
краљевству. Становништво је у то време носило словенско име и као такво учествовало је у
процесу спајања са ранијим становништвом у формирању шире заједнице која ће се у каснијим
вековима дефинисати под хрватским именом. У средњем веку, назив Далматинци се све више
користио за хрватске групе у Сријему, поред словенског имена. У предосманском периоду, већи
део Сријема био је део Вуковске жупаније, чије су се границе протезале источно преко Фрушке
горе до реке Саве до Лаћарка и Мартинаца. Жупанија је била густо насељена низом утврђених
насеља и имања. Подручјем су управљали хрватски племићи, затим феудални господари
пореклом из разних европских земаља и српски деспоти који су делове Сријема држали као
феудалне феуде угарских владара.
Средњовековне и раномодерне миграције
Османски упади на Балкан, затим у Централну Европу, изазвали су велике политичке и друштвено-
економске промене у освојеним областима, што је подстакло низ присилних миграција. Освајање
источних хрватских области у Сријему догодило се у првој половини 16. века. века. До османског
освајања, Сријем су углавном насељавали Хрвати, Мађари и Срби. Део сријемских Хрвата повукао
се на запад и север у безбеднија подручја пред османском најездом, део је прешао на ислам
током османске владавине, постепено формирајући нову етничку групу обликовану верским
идентитетом, а део је остао у мањим групама у областима око данашњих насеља: Сријемска
Митровица, Моровића, Рума, Ердевик, Голубинци, Петроварадин, Сланкамен, Сријемски
Карловци и Сријемска Каменица. Поред ислама, део Хрвата је током турбулентних времена
прешао на калвинизам (Гргуревци, Сријемски Карловци, Петроварадин), а део на православље
(Велика Ремета, Манђелос, Вогањ, Добринци, Голубинци). То су олакшале османске власти, које су
биле толерантније према калвинизму и православљу. Католички свештеници ће успети да врате
калвинистичке Хрвате католицизму, делимично током османске владавине, а углавном након
њиховог протеривања.Хрватско неисламизовано католичко становништво живело је у релативно
затвореним заједницама под османском влашћу, одвојено својим друштвеним статусом и
вероисповести од владајуће муслиманске класе. Групе хрватског становништва из Славоније
доселиле су се у Бачку током аристократских сукоба између присталица Фердинанда Хабзбуршког
и Ивана Запоље око права на угарску круну. Правац миграције из Славоније у Бачку наставио се
током османских војних похода 1530-1537, тражећи сигурност у областима којима је владао Иван
Запоља. Хрвати су се насељавали у малим групама све до Тисе. Из економских разлога, османске
власти су убрзо реколонизирале Подунавље, доводећи исламизовано становништво из Босне, као
и хришћанско становништво из области под својом влашћу. Буњевци Хрвати су се већ средином
16. века насељавали у Бачку из ширег подручја Далмације, западне Босне и Херцеговине (касније
и из Лике). Масовно досељавање Буњеваца (Далматинаца) у међуречје Дунава и Тисе догодило се
под османском влашћу у првим деценијама 17. века због политичких и друштвених околности.
Највећи талас миграције у Подунавље покренули су османски порази, њихово протеривање из
Бачке и дела Срема, али и хришћански порази у Босни. Из јужне Угарске и Срема, исламизовано
становништво и Турци су се доселили у Босну, а досељавале су се и групе Буњеваца и Шокача.
Zlatko Markovinović
Foto: wikipedia.org
