Stapar, selo gusara i čuvenog ćilima, selo je nadomak Sombora i nosi zanimljivu prošlost. Po predanju, nekadašnji stanovnici bili su poznati kao „gusari na Dunavu“, vešti ljudi koji su se kretali po rekama i trgovali, a ponekad i otimali robu od prolaznika. Iako je taj nadimak danas samo deo lokalnih priča, duh Stapara i dalje čuva
poseban trag u umetnosti, vrednim rukama i tradiciji. Ovo selo, od davnina, bilo je
poznato po drvoredima dudova kojima su se hranile svilene bube od kojih se proizvodila
svila za čuvenu Mariju Tereziju, jedinu žensku vladarku habzburških poseda.U to vreme, domove bogatih naseljenika krasili su ćilimi tkani od vune.
Ovaj cvet u rukama žena, najveće je blago Stapara. Danas je ručno tkanje čuvenog staparskog ćilima poznato po bogatim šarama i jedinstvenom i prepoznatljivom motivu ruže. Ovu tradiciju već više od jednog veka čuvaju žene iz sela, a danas je nastavlja udruženje žena „Staparska ruža“. Njihov rad nije samo zanat, već je i kulturno nasleđe koje povezuje generacije. Staparski ćilim poznat je po svojim karakterističnim cvetovima, najčešće ružama koje se tkaju posebnom tehnikom, što ga čini mekanim i posebnim. Zahvaljujući udruženju žena, ova tradicija nije zaboravljena, već se aktivnopromoviše kroz radionice, izložbe i saradnju sa kulturnim institucijama.
Udruženje „Staparska ruža“ čini grupa žena koje neguju umetnost tkanja i time čuvaju istorijski identitet ovog sela, ali i stvaraju nove prilike za mlađe generacije da nauče tradicionalni zanat. Njihov rad dokazuje da kulturno nasleđe može da bude i inspiracija za savremeno doba, ali i važan deo lokalnog turizma.
Tokom razgovora sa predsednicom udruženja žena „Staparska ruža“, Mirom Kovačev, dobila sam dragocene informacije o istoriji i aktuelnim aktivnostima vezanim za čuveni tkački proizvod. Staparski ćilim jedan je od najvažnijih delova nematerijalnog kulturnog nasleđa našeg kraja. U 2016. godini, ovaj tradicionalni proizvod dobija oznaku nematerijalnog kulturnog nasleđa, što znači da je priznat kao značajan element naše kulturne baštine. U istoj godini, uz podršku grada Sombora, osniva se udruženje žena „Staparska ruža“, koje igra ključnu ulogu u očuvanju i nastavku ove tradicije. Uz podršku, udruženje tkaljama donira razboj, čime se omogućava da se ova vredna tradicija prenosi na nove generacije.
Istorijski, staparski ćilim pušta svoje korene u krajnjem 19. i ranom 20. veku. Bake su, mu to vreme, tkale ćilime kako bi dopunile prihode svog domaćinstva. Ovaj tradicionalni ćilim tka se na horizontalnom razboju, sa kudeljnom osnovicom i vunenom potkom, a sam proces je veoma zahtevan i vremenski intenzivan. Za izradu jednog
ćilima potrebno je čak 600 radnih sati. Ćilimi se tkaju u paru, a svaki par ima vrednost
jednog jutra zemlje.
Tehnika izrade ćilima je poznata kao klečna tehnika, gde su i lice i naličje ćilima isti, što predstavlja jedan od karakterističnih znakova ove vrste ćilima. Prvi ćilim dimenzija 140h180 cm, posle čak 50 godina pauze, satkan je tek 2022. godine, čime se ova tradicija ponovo vratila u Stapar.
Jedna od najpoznatijih staparskih tkalja bila je Milka Nagulov, koja je svojim radom i posvećenošću dala veliki doprinos očuvanju ovog zanata. Kako bi se prilagodile savremenim potrebama, udruženje „Staparska ruža“ je počelo da tka manje ćilime, a njihova kreativnost i inovacija dovele su do izrade različitih proizvoda kao što su papuče, torbe, novčanici i komadi nameštaja. Na taj način, ova tradicija ne samo da se čuva, već i obogaćuje, a ćilim dobija novi i autentičan izgled, uklapajući se u savremeni stil života.
Pored rada na očuvanju tradicije, udruženje aktivno radi sa mladima. U saradnji sa osnovnom školom „Branko Radičević“ i vrtićem „Lalice“ u Staparu, organizuju se radionice koje imaju za cilj da deci prenesu znanje o izradi ćilima. Ova aktivnost je važan korak u očuvanju i prenošenju tradicije na buduće generacije.
Izazovi s kojima se udruženje suočava nisu mali. Prenošenje znanja na mlađe generacije predstavlja jedan od najvećih izazova, ali i nedostatak radne snage, s obzirom na to da je obuka potrebna za izradu jednog ćilima, a koja traje oko godinu dana. Mladi su zainteresovani, ali brzi način života i nedostatak vremena predstavljaju barijeru za
njihovo angažovanje na ovakvim aktivnostima.
Bez obzira na ove izazove, udruženje „Staparska ruža“ nastavlja da bude nosilac oznake Najbolje iz Vojvodini u izradi staparskog ćilima, čime nastavlja da neguje i čuva ovaj
tradicionalni zanat za buduće generacije. Udruženje osrvaruje saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i odnose sa verskim zajednicama, Pokrajinskim sekretarijatom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost, Ministarstvom kulture kao i Gradom Somborom, a stapsrski proizvodi nalaze se u Protokolu republičke i pokrajinske vlade i Grada Sombora.
Фото и Аутор: Милана Трнинић
