Srpska pravoslavna crkva obeležava Miholjske (jesenje) zadušnice, dan posvećen sećanju na upokojene. Po narodnom običaju, vernici odlaze na groblja i pale sveće na grobovima najbližih, a ukoliko to nije moguće, u crkvama se služi pomen.
Miholjske zadušnice padaju uvek u prvu subotu pre Miholjdana, pa se, kao i sve zadušnice, obeležavaju subotom, danom posvećenim upokojenima. Pored Miholjskih, u kalendaru SPC postoje još tri zadušnice:
-
Zimske (Mitrovske),
-
Prolećne (pred početak Velikog posta) i
-
Letnje (Duhovske).
Običaji
-
U crkvama se služi parastos – molitva za pokoj duša.
-
Vernici potom obilaze grobove, pale sveće i izgovaraju kratku molitvu:
„Bog da im dušu prosti i upokoji ih gde pravednici počivaju.” -
Na grob se donose kuvano žito, vino, kolač i sveće: žito simbolizuje vaskrsenje, vino podseća na Hristovu krv, a sveća označava svetlost večnosti.
-
U mnogim krajevima pripremljena hrana se podeli komšijama ili siromašnima „za dušu”, kao znak da ljubav i dobrota traju i posle zemaljskog života.
-
Najčešće cveće su hrizanteme (simbol prolaznosti i sećanja), dok kale i ljiljani upućuju na duhovnu čistotu i odlazak duše na onaj svet.
