Na zastakljenoj drvenoj terasi, okruženi mirisom drveta i kafe, sedimo za stolom sa pločom od uglančanog drveta. Masivne čaše stoje uredno, a šank od starog kamena i crepa u dnu prostorije daje rustični ton prostoru. Sve je besprekorno čisto, detalji odmereni, atmosfera topla i porodična, kao da se svet spolja zaustavio.
Saša Aćimović sa suprugom Vesnom i ćerkom Teodorom dočekuje nas sa osmehom. „Sve osim krova radili smo sami, sa porodicom i prijateljima. Svaka daska, svaka cigla ima svoju priču“, kaže, a pogledom pokazuje na dvorište koje je pretvoreno u dečije igralište. Tu je i jezero, mali ukrasni ribnjak — ponekad deca pecaju, ponekad samo posmatraju vodu, a svaki detalj je deo sveta koji su zajedno stvorili.
Od dečje mašte do stvarnosti
Prema rečima Saše i Vesne, dug period vremena su razmišljali šta bi moglo da bude dopuna kućnog budžeta, a da to već nije viđeno. Ideja se na kraju nametnula sama u neočekivanom trenutku:“Jedne Badnje večeri, dok Vesna priprema hranu za Božić, klinci izlaze iz sobe i kažu nam da moramo hitno u Nedođiju da spasimo Petra jer Kapetan Kuka nije dobar. Pitam ih kako ćemo mi stići do Nedođije, a oni rekoše da ćemo od Deda Mraza pozajmiti sanke i irvase dok bude delio poklone i idemo. U tom trenutku shvatam i kažem Vesni: „Ovi klinci su pametniji od nas. Pravimo Nedođiju. Nema ispitivanja tržišta. Niti analiza. Gledamo svoju decu, pravimo ono što se njima sviđa.“ Odatle priča kreće svojim tokom. Vesna je stajala pored mene, saslušala me i podržala — njena podrška bila je ključna da ideja zaživi.”
Saša, po struci ekonomista, ali sa darom za u ugostiteljstvo vidi kako prostor može da oživi, znao je da ovaj projekat može da funkcioniše. „Deca su osmislila svet, a mi smo samo pratili“, kaže. Tako su počeli da traže idealno mesto, i posle godinu dana pregleda različitih lokacija, Vesna je videla plac koji im je privukao pažnju. Dogovorili su se sa domaćinom i počeli pripreme. Deo placa bio je pod krovom, sa zasadima krompira i kupusa i mladim šljivama. Sve faze rada su fotografisali — od praznog platna do bajkovitog prostora koji danas vidimo. „Deca su čistila crepove, pomagali koliko su mogli svojim malim rukama, učestvovali su u svemu što su mogli“, dodaje Saša.
Dnevne avanture u prirodi
Nedođija je danas prostor za dnevne aktivnosti i proslave rođendana — deca imaju slobodu da istražuju, igraju se i troše energiju u prirodi, bez interneta, dok roditelji mogu da prisustvuju i uživaju u mirnom okruženju. Pored proslava, ovde se održavaju seminari, predavanja i promocije vina, gde se povezuju ljudi iz različitih oblasti i razmenjuju ideje — sve u duhu pametnog i nesvakidašnjeg pristupa ugostiteljstvu.
Kad su počeli da rade, odlučili su da se registruju kao seosko turističko domaćinstvo. Ta registracija im omogućava izdavanje smeštaja, pripremanje hrane gostima u sobama i organizovanje grupnih događaja do pedeset ljudi. Ono što je Saši, kao dugogodišnjem ugostitelju, posebno važno jeste da sva događanja budu dnevna i sa decom. To je nešto ka čemu streme. Iznajmljivanje smeštaja i dnevne žurke su u fokusu, ali objekat se nikada ne izdaje po principu „ključ u ruku“. Oni su tu kao domaćini, vode računa da se gosti osećaju prijatno i komotno — stav od koga ne odstupaju.
Za njih, misija Nedođije je jasna i jednostavna, ali snažna: mesto gde deca rastu u prirodi, gde uče kroz igru. Koncept ne-uplitanja u igru dece, ali podržavanje povezivanja i zajedništva, naučili su, kažu, od Lukinih i Teodorinih vaspitača koji su ih upoznali sa konceptom filozofije kontrolisane slobode.
Sticajem okolnosti Nedođija je postala i domaćin događaja usmerenih na različite uzraste. Tokom WordPress kampa održana su predavanja za polaznike iz Apatina, Subotice i Novog Sada, pa čak i jednog posetioca iz Londona. Kada je priča postala šarolika, brzo su organizovali vinsku promociju u saradnji sa vinskom kućom iz Riđice. Nedođija je tako postala mesto gde može sve — akustični koncert, vinska promocija, spavanje u šatoru, gastronomski sled vina i hrane. Sledećeg jutra program se nastavlja u prirodi, na Dunavu, gde se deca i odrasli mogu povezati sa kolinom.
Od ideje 2017. do 2020. kada je počela da dodbija svoj prepoznatljivi izgled, Nedođija je pokazala kako ceo sistem može da funkcioniše u skladu sa prirodom, gde deca rastu uz igru i slobodu, a odrasli mogu da povežu resurse i znanje. Dunav predstavlja prirodni resurs koji treba da vidimo i koristimo. „Treba da probudimo ljude, da postanu svesni i da trasiramo pravac za naredne generacije koje će se baviti ovakvim vidom ugostiteljstva“, kaže domaćin. „Jako je važno da ljudi budu svesni turističkog potencijala Gornjeg Podunavlja te da ono što mi uradimo danas bude startna pozicija za naredne dve ili tri generacije. Ključ je u prepoznavanju potencijala i kreiranju okvira, . Okrenuli smo se i reci jer se u Nedođiji najlepše spava i najlepše jede“, dodaje on.
Smeštaj je kategorisan za šest kreveta, što omogućava porodičnu atmosferu i komfor, diskretno uklopljeno u koncept Nedođije, bez kompromisa na privatnost i kvalitet iskustva, usmerenost na bajkovito detinjstvo, kao i kreativni koncept Vesne i Saše, predstavljaju srce ove porodične priče.
„Volimo kad nam dođu deca. Sve što radimo, radimo za njih i sa njima. Oni pokreću energiju, ideje i radost. Ova Nedođija je najlepša i najsvečanija kad nam dođu deca. Ništa ne može da nam zameni njihovu graju“, zaključuje Saša.
Mesto za odmor i igru
Bajkovita oaza u prirodi
Odrastanje u Nedođiji
