Magija porodičnog stola
Još kao desetogodišnja devojčica, Bojana Rakić iz Apatina maštala je na način koji je spajao dečju čaroliju i iznenađujuću zrelost. U svesci koju je sama osmislila, polovina je bila posvećena hrani – crtežima, receptima i malim eksperimentima ukusa – dok je druga polovina pripadala modi. Na tim stranicama, punim mašte i želje da stvori nešto svoje i lepo, već su se nazirali tragovi onoga što će jednog dana postati: žena koja spaja lepotu, rad, tradiciju, porodicu i iskrenost.
Danas, posle godina kuvanja, rada i ličnog sazrevanja, ta devojčica sa receptima i crtežima postala je prepoznatljiva po svom kulinarskom umeću – kako na gostovanjima u emisiji „Praktična žena“, tako i na instagram profilu kuvajte.ukusno.izgledajte.lepo. I dalje prirodna, jednostavna i svoja, Bojana ističe da je sve što zna naučila kroz porodicu, rad i ljubav prema tradiciji.
„Kao što sam za prirodno, tako sam i za hranu – da je organska i naša. Mi nismo svesni koliko smo srećni što imamo plodnu zemlju i možemo ono što mnogi ne mogu“, kaže ona.
Po završetku školovanja, Bojana se udala i sa suprugom osnovala porodicu u rodnom Apatinu. Danas su njihovi sinovi već momci, vaspitavani u duhu rada, zahvalnosti i onoga što se u kući Rakića smatra najvažnijim: da se čovek ne lišava truda, da se poštuje hleb i da se s ljudima deli ono što imaš. „Hrana se ne baca – bolje je podeliti“, jedna je od lekcija koja se u njihovoj kući ne preskače.
Porodični sto nije samo mesto gde se obeduje – to je mesto okupljanja i centar porodičnog života. Bojana često kaže da se tu najbolje vidi šta je zapravo porodica. „Ipak, svi znamo prave vrednosti – sto koji nas veže kao porodicu. A kad još zamirišu cimet-rolnice ili vruć hleb… pa ko bi odoleo“, dodaje ona — jer upravo tim malim stvarima uče i svoju decu šta je dom, šta je rad, šta je ljubav.
Gastronomski zanat i porodične vrednosti
Porodica već decenijama vodi Mesaru Rakić plus – prepoznatljivu po tradiciji, kvalitetu i proizvodima bez aditiva, namenjenim svim generacijama. Kombinacija mesarskog zanata i Bojaninog kuvarskog iskustva stvorila je mesto gde se može kupiti sirovina, ali i dobiti ideja, savet i podrška. Zato nije čudo što od užurbanih mama često čuje isto pitanje: „Šta da kuvam danas?“
„Prednost kuvarstva u kombinaciji sa mesarstvom je u tome što mogu da spojim kvalitetne namirnice našeg kraja sa znanjem kako da ih pripremim“, objašnjava ona.
S godinama, Bojana je postala i svojevrsni domaći gastro-savetnik – žena koja svojim primerom, i deci i drugima, pokazuje da je rad čast, a ne kazna; da uspeh nije slučajnost; da pošteni trud uvek ima smisao.
„Decu polako uključujemo u posao – da vide kako izgleda raditi, pomagati, razgovarati sa ljudima. Važno je da razumeju da novac ne pada sa neba, da se sve stiče strpljenjem i trudom. Danas je lako da deca izgube kompas u moru društvenih mreža, pa verujem da je važno ukazivati na prave vrednosti“, dodaje Bojana.
Snovi koji postaju stvarnost
Želja da bude model ostala je kao jedna simpatična mladalačka mašta. Umesto modnih pista, život ju je odveo u kuhinju – ali televizijske kamere su je, ipak, same pronašle. Sve je počelo bezazlenom šalom male komšinice koja je rekla da će je prijaviti u „Praktičnu ženu“. Nekoliko nedelja kasnije, telefon je zaista zazvonio. Poziv Nataše Pavlović bio je prvo veliko iznenađenje, a kasnije i jedno od najlepših iskustava u njenom profesionalnom životu.
U studiju su je dočekali sa toplinom. Nataša – profesionalna, neposredna i iskreno ljubazna – učinila je da svaki tračak treme nestane.
Prvo gostovanje, sa svinjskim biftekom u sosu od crne čokolade, crvenog vina i kore narandže, odmah je ostavilo utisak. Potom su usledili uštipci od mesa, a zatim rižoto s bundevom – jelo koje je postalo njen mali zaštitni znak.
Svaki nastup bio je prilika da pokaže šta je domaće, kako se namirnice biraju i poštuju, i da predstavi proizvode Mesare Rakić onako kako jedino zna – iskreno, zanatski i s ljubavlju.
Bojana danas stoji na jednoj lepoj prekretnici svojih snova i truda. Nije model, ni šef kuhinje sa medaljama – ali jeste nešto daleko vrednije: čovek koji je ostao dosledan sebi.
Veruje da je lepota u prirodnosti, da rad ima smisao samo ako je pošteno urađen i da se čuda događaju onda kada čovek ostane dobar – u mislima, u namerama i u delima.
„Radite na sebi. Želite drugima dobro. Pomozite, ili bar ne odmažite. Verujte – vera nas drži. Tada se događaju čuda“, poručuje ona.
I zaista – njena priča to najbolje dokazuje.
