– Koliko je Sombor, tokom celog 19. veka, bio važan centar našeg obrazovanja i naše kulture, govori i podatak da je 1882. godine, kada je započeta i završena izgradnja nove zgrade Srpske čitaonice, ovaj grad dobio i zgradu prelepog Narodnog pozorišta, i tada i danas jednog od najuglednijih teatara kod nas. Pri tome je Sombor već celu jednu deceniju imao gimnaziju, koja je uz Preparandiju i Čitaonicu činila temelj obrazovnog i kulturnog života grada – istakla je Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, pozdravljajući prisutne na svečanoj akademiji kojom je obeleženo 140 godina od izgradnje Čitaoničkog doma Srpske čitaonice „Laza Kostić“ u Somboru.
Miloševićeva je navela da ova institucija po značaju daleko premašuje okvire Sombora, Bačke i Vojvodine i da ima važno mesto u kulturnoj, obrazovnoj i duhovnoj istoriji celog našeg naroda, jer je reč o srpskoj čitaonici, od koje je starija samo ona u Irigu, osnovana daleke 1845. godine.
– I kao što su sedamdeset i dvojica osnivača iriške čitaonice, sa prvim predsednikom parohom Avramom Maksimovićem na čelu, bili svesni značaja narodnog prosvećivanja i činjenice da njega bez knjiga i čitališta nije moglo da bude, tako je ta svest u Somboru bila sasvim logičan plod činjenice da je, još 1778. godine, Avram Mrazović pokrenuo ﹸNormuﹸ, najpre dvorazrednu, a potom trorazrednu gradsku školu, sa tečajevima za srpske učitelje, prvu u celom Srpstvu. Davne 1816. godine, uz presudnu ulogu već pomenutog Avrama Maksimovića, iz Budima je u Sombor preseljena Srpska učiteljska škola ili Preparandija, koju su pohađali velikani naše književnosti Isidora Sekulić i Jovan Dučić i čuveni kompozitori Josif Marinković i Petar Konjović – naglasila je Dragana Milošević.
Ona je rekla da se u takav kulturni i duhovni ambijent i stvaralačku atmosferu prirodno se uklapala i gradnja nove zgrade Srpske čitaonice, koju je vodio Odbor somborskih uglednika predvođenih Justinom Konjovićem, dedom našeg velikog slikara Milana Konjovića.
– A to što mi danas zajedno obeležavamo 140. godišnjicu tog velikog pregnuća, samo je dokaz neprolaznosti velikih dela i potvrda naše obaveze da, i sebe i generacije koje dolaze, stalno podsećamo, da ni ta dela, ni oni koji su ih izneli, nikada ne smeju da budu zaboravljeni – naglasila je Miloševićeva.
Prema njenim rečima, kroz ovu čitaonicu su, tokom proteklih decenija, prolazile generacije i generacije ne samo Somboraca, obogaćujući svoje znanje, šireći vidike i nadahnjujući se potrebom da rade za svoj rod i da i sebe i druge čine boljim. Istovremeno, za Čitaonicu su bili blisko vezani velikani poput patrijarha Georgija Brankovića, episkopa budimskog Platona Atanackovića, nacionalnih radnika Nikole i Đoke Mihajlovića i Jovana Laloševića, kao i pesnika Veljka Petrovića i Laze Kostića, čije ime čitaonica danas nosi, a koji je poslednje godine života, od 1901. do 1910. godine, proveo u Somboru.
– Priča o Srpskoj čitaonici u Somboru jeste priča o našoj istoriji na ovom prostoru, uključujući i njene časne, ali i manje časne epizode. Tako ovoj čitaonici svakako služi na čast što je za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, a oba su vođena protiv Srba, njen rad bio zabranjen. Isto tako, međutim, svima nama ne služi na čast to što je 1957. godine, sa vrha njene zgrade skinut natpis ﹸSrpska čitaonicaﹸ i što ga tu nije bilo više od tri decenije. Na sreću, kako je govorio Miloš Crnjanski, koji je, kao petnaestogodišnjak, baš u somborskom ﹸGolubuﹸ, objavio svoju prvu pesmu ﹸSudbaﹸ – vreme sve menja – i zasluge, i dodeljena mesta, i presude – pa je natpis sa jednim zaista časnim imenom, 1991. vraćen na mesto koje su mu veliki Somborci odredili pre tačno 140 godina i sa kojeg, verujem, nikada više neće biti skinut – zaključila je Dragana Milošević.
Prisutne su pozdravili i predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice „Laza Kostić“ Borislav Avramović, Njegovo preosveštenstvo episkop mohački gospodin Damaskin i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković. Svečanosti je prisustvovala i posebna savetnica ministarke za kulturu Gordana Predić.
