Општина Рума прави је пример како може да се брине о културно-историјском наслеђу које уједно представља огроман туристички потенцијал. Ова година у Руми проглашена је годином улагања у културу.
Наиме, уз помоћ покрајине и републичког министарства културе у Руми се уређује Културни центар, потпуно обнавља зграда Завичајног музеја у Руми, ради се на изради сталне поставке, а ускоро би Рума могла и да читаво своје централно градско језгро стави под заштиту, рекла је на предавању о споменичком наслеђу Руме Александра Ћирић, председница Општине Рума.
„У петак сам имала позив из Кабинета министарке културе Маје Гојковић а поводом наше иницијативе коју смо упутили, да ће се централно градско језгро, однсосно сами центар руме прогласити за културну целину од изузетног значаја“.
Оваквом одлуком ће Општина имати веће могућности када је у питању заштита централног градског језгра, грађанских кућа, али и споменика који се ту налазе, а један од најважнијих свакако јесте Споменик револуције. Међутим, иако Рума делује као релативно мала, богата је споменичким наслеђем, рекла је на предавању о споменичком наслеђу Руме виши кустос Завичајног музеја у Руми, Снежана Јанковић.
„Споменичко наслеђе свакако не рачунамо само ова вајарска остварења, већ на пример и спомен – плоча, која није уметничко дело, али је изузетно добар информативни медиј. Можемо сазнати путем њих много о неким догађајима или важним и историјским личностима. Њих има 14 у Руми, а некад их је било 23“ .
Наравно ту су и други споменици у класичном смислу те речи. Онај по коме се Рума препознаје јесте Споменик револуције. Изграђен је 1975. године. Као непокретно културно добро представља знаменито место Руме. Првобитно је споменик изгледао другачији у односу на оно како данас изгледа, многи од нас се сећају „црвеног споменика“, односно амфитеатра око труба, којих сада више нема. Седам металних форми које подсећају на трубе и представљају формираних седам војвођанских народноослободилачких бригада. Рог, односно труба, симбол су, међу осталим, позива на устанак или јуриш, чиме је оправдан и назив споменика.
Foto/ rumatourism.com/
Други важанс поменик за Руму јесте “Деца са књигом” у малом парку румске вајарке Славке Петровић Средовић.
„Такође уметнички споменици су и бисте коеј се налазе у нашем граду које су најчешеће у школама и двориштима школа. Постоји и једна биста у касарни која више не ради у Железничкој улици, то је биста народног хероја. Оне су углавном псовећене народним херојима, а испред Змај Јовине школе постоји биста поссвећена великану српске књижевности Чика Јови Змају“, каже Јанковић.
Треба поменути и веома честу врсту споменика а то су споменици у облику крста, који су врло чести и некада их је у Руми било много више. Данас их има десет. О историји Руме, нарочито током ратног периода може се доста сазнати управо кроз споменичко наслеђе.
Foto/ rumatourism.com/
„Ратном периоду су посвећени споменици који су мало измештени из РУме као што је споменик „Плаво крило“ авионско крило које се налази на крају Владимира Назора улице, а које је посвећено некадашњем ратном аеродрому који је функционисао у време пробоја Сремског фронта и са кога су полетали авиони који су дали допринос пробоју Сремског фронта. Исто тако и на путу за Стејановце, споменик размене партизана и Немаца за време Другог светског рата“, појашњава Јанковић.
Foto/ rumatourism.com/
Поред тога, ту је и најастарији споменик на путу ка Иригу „Кипови“ који је саграђен у занк захвалности што је куга у 18. Веку обишла становнике Руме. Споменик је подигнут на месту где су биле организоване војне страже (санитарни кордон) које су спречавале излазак људи из зараженог подручја. Реч је о јединственом здравственом споменику у овом делу Европе.
О споменичком наслеђу издата је и монографија 2019. године, а од тада још многи споменици су постављени –сетимо се спомен плоче капетану грчког брода који је одбио да бомбардује Југославију 1999. године Мариносу Рицудису, затим биста нашем легендарном лекару Драгану Овцину, а последња је откривена биста испед Културног центра посвећена славном америчком режисеру пореклом из Добринаца Славку Воркапићу.
*Текст је објављен у оквиру пројекта „Туристички бисер Панонског мора“ који је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама. Ставови изнети у тексту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама.
