Stara jela poput tista na rizance, flute, zaprigane čorbe, guste čorbe, popare, gra i rizanaca, papule, , tašaka, šterca i nasuvo sa kupusom, i danas se mogu naći na trpezi vojvođanskih hrvata. Ova jela, a li i moga druga zastupljena su u knjizi Marije Šeremešić „Ajte s nama“ koja u stvari predstavlja kuvaricu za najpoznatija hrvatska jela. Knjiga je pisana na šokačkoj ikavici, a na kraju je popis riječi iz šokačkog govora.
O knjizi njena autorica kaže da sadrži više od sedamdeset recepata jela koja su nekda krasile trpezu, a mogu se videti i probati i danas. „ većina jela datira iz davnih vremena, kada se hrana sprimala od onoga što se ima. “Cile godine se znalo kada se šta kuva i šta se jide. U svake kuće isto jilo kuvalo se ponediljkem, znalo se šta se kuva utorkem, pa sridom… Svaki sokak je mirisao na isto jilo. Znalo se šta j za njivu, šta j za kod kuće, šta se kuvalo i peklo liti, a šta zimi, šta se jide ujtru, šta u podne, a šta k večeri. U Monoštoru se ujtru ruča, u podne užina, a uveče večera. Ako vas kadgod put nanese u selo, pa svratite na divan kod komšija, a oni večeru, slobodno im kažite ‘nazdravlje vam večera’, a oni će vam uzvratiti, onako iskreno iz srca: ‘Ajte s nama’“, napisala je u uvodu kuharice Marija Šeremešić.
„Kuharica je kompleksni izvornik iscrpnih bilježaka o nazivima obroka, jela, posuđa, o izgledu kuhinje, o mjerenju. Posebno bogata galerija fotografija upotpunjuje knjigu i smješta je u enciklopedijska štiva. Na tragu je i udžbeničkog štiva, ali i zanimljive slikovnice, koja će zainteresirati i mlađe i starije“, kazala je Marija Mrgić na predstavljanju kuharice Ajte s nama u Monoštoru. to je potvrdila i za naš portal, otkrivši nam i nekoliko recepata za veoma ukusna jela.
Šterc – nasuvo s krompirima
Otribi se pet-šest krompira, sitno se isiču na kalotine i metnu u slanu vodu sase kuvu. U vodu se metne i jedan manji luk, ucilo. Dok se luk kuva zamisi se tisto, razvalja sukalem u koru i iseče u veće valjuške koji se skuvu u posoljite vode. Kad su valjuški kuvani, triba ji procidit.
Kuvane krompire izvaditi iz vode. U vodi u kojoj su se kuvali krompiri, metni malo paprike, peršina i šargarepe pa to skuvat u krompir-čorbu i u nju dokuvati malo valjušaka.krompire izgnječiti pa ji u laboški, na zagrijanoj masti, pomišati sa crvenom sitnom paprikom i u to metnuti valjuške i sve dobro izmišat, a ako treba po ukusu još posoljit.Ako se u krompir nemetnu valjušci, može se jist sa pečenim mesem.
Čorba od kokoše/mesa
Ovakva čorba se kuvala svecem, nediljom,u svatova i kad se nosilo babenje.
U lonac se metne meso i nalje ladna voda da dobro pokrije meso. odma se metne jedan cili luk, a kad provri metnese peršun i šargarepa pa se posolji. pazi se da se zdravo polako kuva,ne smije zdravo vrit. Kuva se oko tri sata. Kad je kuvano meso i čorba ukuvana, procidi se na sitnu cidku, u drugu labošku, pa se u nju ukuvu tanki rezanci.
ХРВАТСКА ГАСТРОНОМИЈА У ВОЈВОДИНИ
Стара јела попут оних са пиринчем, фруле, запригане чорбе, густе чорбе, попаре, гра и пиринча, папуле, , ташака, штерца и сувог са купусом и данас се могу наћи на трпези војвођанских Хрвата. Ова јела, као и моја друга, заступљена су у књизи Марије Шеремешић „Ајте с нама“, која је заправо кувар за најпознатија хрватска јела. Књига је написана шокачком икавицом, а на крају је списак речи из шокачког говора. О књизи њена ауторка каже да садржи више од седамдесет рецепата јела која су некада красила трпезу, а могу се видети и пробати и данас. „већина јела датира из давних времена, када се храна припремала од онога што је било доступно. „Током целе године се знало када се шта кува и шта једе.“ У свакој кући се кувао исти жило понедељком, знало се шта се кува уторком, па средом… Свака улица је мирисала на исти жило. Знало се шта је за поље, шта за дом, шта се кува и пече, а шта је зими, шта се једе ујутру, шта у подне, а шта за вечеру. У Моноштору се ручак служи ујутру, ужина у подне, а вечера увече. Ако се икада нађете у селу, па свратите код комшија на софу, а они вечерају, слободно реците ‘жива вечера’, а они ће вам одговорити, искрено из срца: ‘Хајде са нама’“, написала је Марија Шеремешић у уводу кувара. „Кувар је сложен извор исцрпних белешки о називима јела, јела, посуђа, распореду кухиње, мерама. Посебно богата фото галерија допуњује књигу и сврстава је међу енциклопедијско штиво. То је и уџбеничко штиво, али и занимљива сликовница, која ће занимати и младе и старе“, рекла је Марија Мргић на представљању кувара Ајте с нама у Моноштору. Она је то потврдила за наш портал, откривајући неколико рецепата за веома укусна јела.
Штерц – насуво са кромпиром
Ољуштити пет или шест кромпира, исећи их на ситне коцкице и ставити у слану воду да се кувају. У воду се ставља и мањи црни лук, за сваки случај. Док се црни лук кува, умесити тесто, разваљати сукалем у кору и исећи га на веће куглице које се кувају у сланој води. Када се ваљушки скувају, потребан им је процидит. Кувани кромпир извадити из воде. У воду у којој се кувао кромпир ставити мало паприке, першуна и шаргарепе, па то кувати у кромпир-чорби и у то додати мало ролница. Изгњечити кромпир и ставити га у шерпу, на врућу маст, помешати са црвеном паприком и у то ставити ролнице и све добро промешати, а по потреби додати још соли по укусу.
Пилећа/месна чорба
Оваква чорба се кувала на свете дане, недељу, сватове и када се одржавала венчана церемонија. Месо се ставља у лонац и додаје хладна вода да добро прекрије месо. Одмах се додаје један љути лук, а када прокључа, додају се першун и шаргарепа и посоле. Водити рачуна да се кува полако, не сме да прокључа. Кува се око три сата. Када се кувано месо и чорба скувају, процеди се кроз малу цедиљку, у другу цедиљку, и у њој се кувају танки резанци.
Zlatko Markovinović
