На територији Панонске низије и простору данашње Војводине и Србије панонски Русини живе преко 260 година.
17.јануар 1751 године, остаје забележен као посебан дан у русинској историји. Франц Јозеф Дерегл, краљевски намесник царице Марије Терезије, потписао је контракт о насељавању Русина из горњих североисточних делова царства (простор Карпата, Поткарпатја, данашње источне Словачке, Пољске, Мађарске и Украјине), у доњи део царства, односно на простор Панонске низије.
Тај дан Русини обележавају као национални празник Русина у Србији. усини, како их неко назива „европски Хазари“, немају своју матичну земљу, живе на целој земаљској кугли, а у Војводини су одани и лојални грађани Србије.
Њихово насељавање у Панонску низију, у 18.веку, било је повезано са општим приликама оног времена. Након окончавања периода Аустро-турских ратова, Аустро-Угарска монархија дошла је до плодних, али пустих панонских простора. Тада је одлучено да се они населе и привредно ојачају. Међу народима на плодној равници, нашли су се и Русини. У првом периоду они се насељавају на простор данашњег Руског Крстура, а у другом већем насељавању у Куцуру, затим Нови Сад, а у потрази за земљом, на простор Срема и временом се развија заједница Русина у Војводини.
Данас, Русини у Војводини су признати као посебна нација, а њихов језик као западнословенски и један је од шест службених језика АП Војводине. Језик Русина у којем не постоје псовке , називају и словенски есперанто.
Русини су се у Срем почели досељавати још крајем 18 века , а интензивније почетком 19 века. Русини друге миграције долазе у Срем сто година касније, односно у периоду од 1848, до 1880.године са Бескида и северозападних Карпата. Митровачки Русини у највећој мери потичу из места око Бардејова. По попису из 1857, у Митровици је живело 419 Русина, а веће насељавање се догодило 1869. И 1871 .године, затим 1880.године, као и у периоду од 1895. и 1899.године.
Као народ, Русини су оставили траг и печат у свим сферама и пољима система, како у краљевини, републикама тако и у данашњој Србији, почев од спорта, културе и уметности.Такође су одиграли велику улогу у присаједињењу Војводине краљевини СХС и Србији. На великој Народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена Баната, Бачке и Барање одржаној 25.11.1918. у Новом Саду, предвођени својим посланицима, учествовали су и Русини. На тај начин, ова мала национална заједница дала је свој велики допринос у припајању Војводине Србији. Један од наистакнутијих личности велике Народне скупштине био је русински свештеник Јован Храниловић.
Русини су нека врста расуте заједнице, која се попут Јевреја, неком врстом историјске мимикрије, прилагођавала, асимиловала и акултурисала и преживљавала у свом посебном идентитету. По последњем попису у Србији има 15.000 Русина, мада последњих година тај број рапидно опада, због економских миграција. Русина, нема неписмених, а према статистичким подацима скоро 90 одсто Русина је факултетски образовано.
Препознатљиви су по организовању балова-свечаности које се одржавају од зиме до ускршњег поста.
Презимена првих досељеника су била: Беднар, Бережни, Бесермењи, Блашчак, Бобаљик, Ванчик, Велики, Димитришин, Еделински, Ердељи, Желем, Јаношко, Јашчур, Колесник, Колтко, Кост, Корим, Куруц, Лабаш, Ломпар, Мањко, Михаљко, Олејар, Петрењ, Потоцки, Прокоп, Рац, Роман, Ханчовски, Грабања, Цундра, Червењак, Ходоба, Џмура,Џуња, Шевчик и др.
Русини су били сиромашни и радили су као пастири и косачи. Међутим, пошто су били вредни, цењени као пољопривредни радници, ускоро су почели да купују земљу, а уз то део досељених Русина почиње да се бави и разним занатима, столари, млинари, лимари, кројачи…
Они су миран, радан, штедљив и мирољубив народ и као такав су један од лепих цветова у војвођанском шареном букету. Са Србима живе заједно преко 270 година, што је више него довољан број година, да се потврди да су се односи ова два словенска народа развијала увек и искључиво у смеру толеранције, добросуседских односа, заједно делећи често не баш добру судбину народа на балканском простору, кроз све светске, локалне ратове, разне облике владавина, од Аустроугарске царевине, преко краљевина, република, до садашњег периода транзиције.
Владимир Балашћак
Пројекат „РУСНАЦИ НАШО СУШЕДИ“ подржан је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
