Постоји један обичај, рушење мајског дрвета, који од прве половине 19. века чувају само Русини у Бикић Долу. Поред Кирбаја (сеоске славе), највећа прослава је управо овај обичај.
Бикићански Русини су по овом јединствени. 30. априла у смирај дана, сади се мајско дрво које осване за први мај, зато се и зове мајско дрво.
Руши се на Духове. Овај обичај означава радост и весеље. Дрво се окити вином и ракијом. Украшава се шареним тракама и пешкирима да би изгледало што шареније како би година била родна, шарена и весела. Овај обичај је истовремено прилика да се вилама искаже част и поштовање, да се оне одобровоље и добије њихова заштита.
Мајско дрво се некад садило и рушило пред кућом девојке за удају, а данас испред дома културе уз обиље тамбурашке војвођанске и русинске песме, музике и игре.
У прохујалим временима, која је девојка приспела за удају и има момка, тајно, увече, да се не зна, полако под окриљем ноћи, садили су момци дрво пред девојачком кућом.
Кад дође време за рушење, девојка је припремала колаче и пиће, износила испред куће и служила у моменту кад крене рушење дрвета.
Девојкин момак, први је узимао секиру и кретао са обарањем и сечом, и на тај начин се видело, који је ђувегија момак и љубав те девојке.
Од овог бајковитог обичаја настала је и јединствена традиционална манифестација уз веселу песму и игру „Рушење мајког дрвета“ управо у Бикић Долу, која чува овај обичај, и уједно најављује и долазак лета.
Овај старински обред, Русини су донели пре више од два века, мигрирајући у војвођанске крајеве и наставили су да га кроз истоимену манифестацију негују и данас, чувајући своју богату традицију коју су донели из свог карпатског краја.
Владимир Балашћак
Пројекат „РУСНАЦИ НАШО СУШЕДИ“ подржан је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
