Očuvanje jezika I tradicije
Nacionalni identitet se čuva očuvanjem jezika, ali I negovanjem tradicije. gledajući kroz povijest nekada su posebno u seoskim sredinama bila kulturno-umjetnička društva, a koja su sada u krizi. Najveći uzročnik ove krize je pojačan trend iseljavanja mladih, ali i života u vremenu individualaca, gdje je svaka jedinka otuđena i sama. ovome se može dodati I finansijska kriza. Situacija sa terena poručuje da je sve manje zainteresovanih za folklorne aktivnosti. Prije rata devedesetih bilo je gotovo nemoguće pronaći školu u kojoj nije postojala folklorna sekcija i u kojoj djeci od malih nogu nije sustavno usađivana ljubav prema ovoj vrsti tradicije. Na ovaj način, po završetku svake školske godine KUD-ovi bi popunjavali članstvo već obučenim plesačima, što je bio, u odnosu na današnje vrijeme, ogroman potencijal. Zbog sve manjeg broja mladih, pojedina kulturno – umjetnička društva umesto foklornih društava počinju istraživanju i prezentiranju tradicije, organiziranju radionica, rukotvorstva, edukacije, turizma, što je novo poglavlje koje bi u bliskoj budućnosti folklornim društvima trebalo dati i novi smisao.
Primera radi, KPZH Šokadija, osnovana 2002. godine, nastavljač je prekinute tradicije hrvatskih udruga u Sonti između dva svjetska rata. Cilj osnivanja udruge ovakvoga profila bio je njegovanje tradicije sonćanskih Šokaca – Hrvata, i to ne samo folklorne nego i običajne, jezične i ostalih kroz rad sekcija i pojedinaca, a u djelokrugu rada nam je i nakladnička djelatnost. Hrvatska populacija u općini Bač bilježi veliki pad brojnosti, osobito mlađe i srednje dobi, zbog ubrzanog iseljavanja u zemlje EU. Tako je i većina institucija kulture Hrvata – Šokaca u ovoj općini u opasnosti od gašenja, što zbog nedostatka sredstava za rad, a još više zbog rapidnog smanjenja broja članova. Opstale su i u dobrom smjeru idu još jedino dvije manifestacije: Andrićevi i Matoševi dani u Plavni i Žensko tradicijsko češljanje Hrvatica u regiji u Baču, piše na zvaničnoj stranici Zavoda za kulturu Vojvođanskih Hrvata.
HRVATSKO KULTURNO-PROSVJETNO DRUŠTVO MATIJA GUBEC RUMA
Hrvatsko kulturno-prosvjetno društvo Matija Gubec iz Rume, je jedno od najstarijih društava u Vojvodini. Osnovano je davne 1903. godine, i do danas radi bez prekida. Društvo broji 420 članova, raspoređenih u nekoliko sekcija. Iz škole za tamburu, koja radi pri društvu, se popunjava tamburaški orkestar. Perjanica rada društva je, svakako, Veliki tamburaški orkestar, koji u punom sastavu broji 32 člana. Zahvaljujući upravo ovom orkestru, Ruma je postala festivalski grad, jer je društvo Matija Gubec jedno od osnivača Festivala muzičkih društava Vojvodine. Orkestar je učestvovao na svim dosadašnjim festivalima, i tom prilikom osvojio 12.zlatnih, 6. srebrnih, i 3 bronzane plakete. Orkestar je takođe i jedan od osnivača Festivala Jugoslovenske tamburaške glazbe u Osijeku. Danas je to Festival Hrvatske tamburaške glazbe, na kome je nosilac dve srebrene, i dve bronzane plakete. U svojoj dugoj istoriji orkestar je imao bezbroj nastupa širom naše zemlje, pa i inostranstva.
Национални идентитет се чува очувањем језика, али и неговањем традиције. Гледајући кроз историју, некада су постојала културно-уметничка друштва, посебно у руралним подручјима, која су сада у кризи. Највећи узрок ове кризе је повећан тренд емиграције младих, али и живот у добу појединаца, где је сваки појединац отуђен и усамљен. Овоме се може додати и финансијска криза. Стање на терену показује да је све мање људи заинтересованих за фолклорне активности. Пре рата деведесетих година било је готово немогуће пронаћи школу у којој није постојала фолклорна секција и где се деци није систематски усађивала љубав према овој врсти традиције од малих ногу. На овај начин, на крају сваке школске године, КУД-ови би попуњавали своје чланство већ обученим плесачима, што је, у поређењу са данас, био огроман потенцијал. Због све мањег броја младих, појединачна културно-уметничка друштва уместо фолклорних друштава почињу са истраживањем и представљањем традиције, организовањем радионица, рукотворина, образовањем, туризмом, што је ново поглавље које би требало да да фолклорним друштвима нови смисао у блиској будућности.
На пример, КПЖ Шокадија, основана 2002. године, наставак је прекинуте традиције хрватских удружења у Сонти између два светска рата. Циљ оснивања удружења овог профила био је неговање традиције сонташких Шокадија – Хрвата, не само фолклора већ и обичаја, језика и других кроз рад секција и појединаца, а наш делокруг рада обухвата и издавачку делатност. Хрватско становништво у општини Бач бележи значајан пад броја, посебно међу млађим и средњим годинама, због брзе емиграције у земље ЕУ. Тако је већини културних институција Хрвата – Шокадије у овој општини претња гашењем, због недостатка средстава за рад, а још више због брзог смањења броја чланова. Само два догађаја су опстала и иду у правом смеру: Андрићеви и Матошеви дани у Плавни и Женско традиционално чешљање хрватске косе у региону у Бачу, наводи се на званичном сајту Завода за културу војвођанских Хрвата.
ХРВАТСКО КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНО ДРУШТВО МАТИЈА ГУБЕЦ РУМА
Хрватско културно-просветно друштво Матија Губец из Руме једно је од најстаријих друштава у Војводини. Основано је 1903. године, и до данас непрекидно ради. Друштво има 420 чланова, подељених у неколико секција. Тамбурашка школа, која делује у оквиру друштва, основа је тамбурашког оркестра. Перјаница рада друштва је, свакако, Велики тамбурашки оркестар, који има пун састав од 32 члана. Захваљујући овом оркестру, Рума је постала фестивалски град, јер је друштво Матија Губец један од оснивача Фестивала музичких друштава Војводине. Оркестар је учествовао на свим претходним фестивалима и том приликом је освојио 12 златних, 6 сребрних и 3 бронзане плакете. Оркестар је такође један од оснивача Фестивала југословенске тамбурашке музике у Осијеку. Данас је то Хрватски фестивал тамбурашке музике, на којем је носилац две сребрне и две бронзане плакете.У својој дугој историји, оркестар је наступао безброј пута широм наше земље и иностранства.
IZVOR: Zavod za kulturu Vojvođanskih
